Digitalizacija poljoprivrede u Srbiji sve više napreduje, ali se paralelno sa uvođenjem eAgrara, senzora, dronova, aplikacija i veštačke inteligencije otvara ključno pitanje – ko prikuplja podatke poljoprivrednika, kako ih koristi i da li su oni dovoljno zaštićeni
O tome se razgovaralo na konferenciji „Digitalizacija sa poverenjem: zaštita podataka u poljoprivredi i usklađivanje sa evropskim standardima”, koju je u Beogradu organizovao Re:People – Centar za društvo i tehnologiju, u saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi, Savetom za pametnu poljoprivredu PKS – Privredne komore Beograda i Grupacijom za savetovanje i transfer znanja Privredne komore Srbije.
Na skupu je istaknuto da podaci postaju strateški resurs savremene poljoprivrede. Danas se generišu kroz eAgrar, LPIS, subvencije, senzore, GPS mehanizaciju, dronove, satelitske sisteme, digitalne platforme i druge alate koji se sve više koriste u proizvodnji.
Srbija između digitalne administracije i pametne poljoprivrede
Prof. dr Snežana Janković, pomoćnica direktora za nauku Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, ocenila je da se Srbija trenutno nalazi između faze digitalne administracije i digitalnog upravljanja proizvodnjom. Kako je navela, eAgrar je bio prvi ozbiljan digitalni susret velikog broja poljoprivrednika sa državnim sistemom, a koristi ga više od 470.000 gazdinstava, odnosno oko 94 odsto svih gazdinstava u Srbiji.
Prema njenim rečima, naredni koraci odnose se na širu primenu GPS navigacije, senzora, aplikacija za upravljanje gazdinstvom, sistema za navodnjavanje, satelitskih snimaka, dronova i veštačke inteligencije. Ipak, najveći izazovi nisu samo tehnološki, već organizacioni i ljudski.
„Nije dovoljno da digitalni alati postoje. Ključno pitanje je kako će ih poljoprivrednici prihvatiti i kakvu korist od njih vide”, poručeno je na konferenciji.
Predstavljeni nalazi projekta „Digitalizacija sa poverenjem: ka zaštiti podataka u agraru” pokazuju da oko polovine poljoprivrednika koristi digitalne tehnologije, ali da većina nema formalnu obuku za njihovu primenu. U praksi, Viber i Facebook ostaju glavni kanali komunikacije, dok se email i digitalni servisi koriste znatno ređe.
Poljoprivrednici podatke daju, ali često ne znaju ko ih koristi
Posebno je ukazano na to da poljoprivrednici podatke često daju rutinski, bez jasne predstave ko im pristupa, zašto se koriste i ko od njih ima korist. Zaštitu podataka ne razumeju kroz pravni jezik Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, već kroz strah od zloupotrebe, prevare, curenja podataka i gubitka kontrole. Poverenje u digitalne sisteme ostaje ograničeno, dok savetodavci imaju ključnu ulogu kao posrednici poverenja između institucija, tehnologije i poljoprivrednika.
Zlatko Petrović, stručnjak za zaštitu podataka o ličnosti sa dugogodišnjim iskustvom u Službi Poverenika, objasnio je da se u procesu digitalizacije agrara obrađuju različite vrste podataka – od podataka o nosiocima gazdinstava, članovima domaćinstva, parcelama i subvencijama, do podataka koje proizvode mašine, senzori, IoT uređaji i alati veštačke inteligencije.
On je naglasio da podatak o parceli, prinosu ili lokaciji takođe može biti povezan sa konkretnim fizičkim licem i zato imati karakter podatka o ličnosti. To znači da poljoprivrednici imaju pravo da znaju ko obrađuje njihove podatke, po kom osnovu, u koje svrhe, koliko dugo se čuvaju i sa kim se dele.
Na konferenciji je upozoreno i da su u praksi već zabeleženi primeri javnog izlaganja podataka poljoprivrednika na internetu, uključujući imena, brojeve telefona, matične brojeve, brojeve gazdinstava i podatke o proizvodnji. Takve informacije mogu biti zloupotrebljene za krađu identiteta ili druge prevare.
Poverenje postoji, ali sistem mora biti jasniji
Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Re:People, istakla je da je eAgrar snažno podstakao digitalizaciju, ali i otvorio pitanje zaštite privatnih i ekonomskih podataka poljoprivrednika. Prema njenim rečima, potrebno je pokrenuti širu raspravu o tome ko ima pravo na podatke u agraru, ko od njih ima korist i kako se oni mogu razmenjivati na bezbedan i transparentan način.
Tanja Jakobi, izvršna direktorka Re:People, predstavila je nalaze fokus grupa sa poljoprivrednicima iz Požarevca i Jagodine. Kako je navela, poljoprivrednici su zabrinuti zbog toga ko vidi njihove podatke, ko njima upravlja i da li mogu biti zloupotrebljeni. Istovremeno, mnogi i dalje vode ekonomske evidencije na papiru, dok digitalne alate koriste oprezno ili paralelno sa papirnom dokumentacijom.
Jedan od zaključaka je da poljoprivrednici često ne vide jasnu vezu između dodatnog unosa podataka i koristi koju dobijaju. Kao primer je navedeno pitanje zašto sistemi nisu bolje povezani, kako se isti podaci ili računi ne bi unosili više puta.
Učesnici su ocenili da posebnu ulogu imaju poljoprivredne savetodavne i stručne službe, jer su one najbliža tačka kontakta između poljoprivrednika, institucija i digitalnih sistema. Zbog toga je preporučeno da savetodavci dobiju dodatne obuke iz zaštite podataka, digitalne bezbednosti i korišćenja eAgrara.
Devet preporuka za digitalizaciju zasnovanu na poverenju
U okviru projekta predstavljeno je devet preporuka za dalji razvoj digitalizacije poljoprivrede. Među najvažnijima su da Ministarstvo poljoprivrede utvrdi jasna pravila za korišćenje podataka u agraru, odnosno da se precizira ko podatke prikuplja, ko im pristupa, u koje svrhe se koriste i koja prava imaju poljoprivrednici.
Preporučeno je i da se Srbija na vreme pripremi za evropska pravila o razmeni poljoprivrednih podataka, uključujući GDPR, Data Governance Act, Data Act, AI Act i budući Evropski prostor podataka za poljoprivredu.
Digitalni servisi u poljoprivredi, kako je istaknuto, treba da budu razvijani po principu „zaštita podataka od početka”, što znači da se pre uvođenja novih sistema procene rizici po privatnost i bezbednost, a zaštita ugradi u sam dizajn usluga.
Među preporukama su i obuke za savetodavne službe, jednostavni vodiči i kratke praktične obuke za poljoprivrednike, posebne smernice Poverenika za zaštitu podataka u agraru, kao i uključivanje zaštite podataka i digitalne bezbednosti u škole, fakultete i programe obuke.
Predloženo je i da se domaća agri-tech rešenja razvijaju tako da poljoprivrednik zadrži kontrolu nad svojim podacima, kao i da se osnuje stalni forum za podatke i digitalnu poljoprivredu, koji bi okupio državu, nauku, savetodavne službe, privredu, agri-tech kompanije, organizacije poljoprivrednika i civilno društvo.
Digitalizacija nije samo prelazak sa papira na ekran
Zaključeno je da digitalizacija može doneti značajne koristi domaćoj poljoprivredi – veću efikasnost, bolju kontrolu proizvodnje, lakši pristup podsticajima i preciznije upravljanje resursima. Međutim, da bi te koristi bile ostvarene, potrebno je istovremeno graditi poverenje, digitalne kompetencije, pravnu sigurnost i jasne mehanizme zaštite podataka.
Digitalizacija agrara, poručeno je sa konferencije, ne sme biti samo prelazak sa papira na ekran, već proces u kome poljoprivrednik zadržava kontrolu nad svojim podacima i od njih ima konkretnu korist. Uloga savetodavnih službi ocenjena je kao posebno važna, jer one predstavljaju najbližu tačku kontakta sa proizvođačima.
Konferencija je deo projekta „Digitalizacija sa poverenjem: ka zaštiti podataka u agraru“, koji sprovodi Re:People – Centar za društvo i tehnologiju. Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu sa Novosadskom novinarskom školom, ENECA, Užičkim centrom za prava deteta, Novom planskom praksom, Sigurnim stazama, Mladim poljoprivrednicima Srbije i fondacijom Friedrich Ebert Stiftung. Projekat je podržan od strane Evropske unije i realizuje se u periodu od 2023. do 2026. godine.
