Prvi Ruralni parlament Srbije održan je u organizaciji Mreže za ruralni razvoj, od 24. do 26. juna, u Vrnjačkoj banji i okupio je sve relevantne ruralne aktere. Kao rezultat aktivnosti učesnika ovog parlamenta usvojena je Deklaracija u kojoj su definisani prioriteti razvoja ruralnih područja i predlozi mogućih rešenja, a poruke nisu samo usmerene na nacionalne vlasti već i na civilno društvo, u cilju unapređenja ruralnog razvoja u Srbiji
Prema rečima Dragana Roganovića, predsednika Mreže za ruralni razvoj Srbije, ideja Ruralnog parlamenta se u Srbiji ”krčka” desetak godina. ”Izvorno je Ruralni parlament nastao u Švedskoj gde su Šveđani uspeli da okupe sve aktere ruralne zajednice koji deluju u pravcu ruralnog razvoja. Zamisao je bila da ruralne zajednice artikulišu glavne preporuke donosiocima odluka u kom pravcu ruralni razvoj treba da teče. Oni su ustrojili tu proceduru organizacije i implementacije ruralnih parlamenata i sada preko dvadeset zemalja u Evropi organizuje kontinuirano ova okupljanja. Svake druge godine organizuju se ruralni parlamenti gde se okupe donosioci odluka, građani – civilno društvo i poslovni sektor, ukoliko nađe sebe u toj priči. To je jedna neformalna platforma ali koja doprinosi preispitivanju nekih pređašnih mera podrške i budućih planova”, objašnjava Roganović.
Mreža za ruralni razvoj Srbije uključena je u projekat koji finansira GIZ u okviru projekta ”Podrška ekonomskoj diverzifikaciji ruralnih područja u jugoistočnoj Evropi SEDRA II“ u kojem su obuhvaćene sve nacionalne mreže za ruralni razvoj u balkanskim zemljama. Zahvaljujući tom projektu realizovan je i prvi Ruralni parlament u našoj zemlji. Kao rezultat aktivnosti učesnika ovog parlamenta usvojena je Deklaracija u kojoj su definisani prioriteti razvoja ruralnih područja i predlozi mogućih rešenja, a poruke nisu samo usmerene na nacionalne vlasti već i na civilno društvo, u cilju unapređenja ruralnog razvoja u Srbiji. Deklaracija će biti prosleđena svim relevantnim institucijama i biće postavljena na sajtu Mreže za ruralni razvoj Srbije.
Na prvom Ruralnom parlamentu su, između ostalih, učestvovali i predstavnici lokalnih akcionih grupa koji su formirani i delaju po LEADER principu. ”LEADER je i pristup i program i metodologija koji je nastao u teoriji i praksi Evropske unije kao odgovor na situaciju u kojoj razvijena poljoprivredna proizvodnja 70-tih i 80-tih godina prošlog veka nije dala rezultate kada je reč o zadržavanju ljudi na selu. LEADER podrazumeva da razvoj vodi zajednica i reč je o pristupu koji ne podrazumeva samo poljoprivredu nego upravo govori o tome da mi moramo teritorijalno da posmatramo problem, napominje Ivana Pajić, direktorka Instituta za ruralni razvoj i menadžerka lokalne akcione grupe (LAG) ”Mačvanska ravnica”.
LEADER je deo i regionalnog i ruralnog razvoja, prostor se posmatra geografski kao jedna teritorija i onda se uz pomoć LEADER-a, kao instrumenta, svi aspekti života na toj teritoriji žele unaprediti onako kako lokalna zajednica to prepozna. To je bottom up (odozgo na gore) pristup u kome grupa ljudi od akcije iz javnog, privatnog i civilnog sektora na lokalu iz ruralnih područja treba da promisli šta je potrebno njihovoj zajednici, da formiraju Lokalnu akcionu grupu (LAG) po LEADER pristupu i donesu svoju strategiju razvoja. Mogu imati pomoć konsultanata ali ključan je tzv konsultativni proces koji mora biti teritorijalnog tipa. Teritorija lokalne akcione grupe (LAG-a) treba da bude rasprostranjena na najmanje dve jedinice lokalne samouprave, zato što nama geografske oblasti i jesu na teritoriji više jedinica lokalne samouprave. Na primer LAG ”Mačvanska ravnica” treba da obuhvati mačvansku ravnicu koja se prostire na teritoriji opštine Bogatić, delom na teritoriji grada Sremska Mitrovica i delom na teritoriji grada Šapca”, kaže Pajić.
U Srbiji trenutno postoji 21 lokalna akciona grupa, sa strategijama koje su akreditovane od strane Ministarstva poljoprivrede što je preduslov za dalje aktivnosti i apliciranja za finansijska sredstva. Međutim, trenutno su samo dva ili tri LAG-a aktivna i podržana od strane jedinica lokalne samouprave, dok ni jedna nacionalna mera nije predvidela finansiranje ovih akcionih grupa.
Dobar primer funkcionisanja jeste LAG ”Srce Bačke” koji obuhvata teritoriju Kule i Vrbasa. ”Opština Kula je na vreme prepoznala našu inicijativu, prve godine su nam dali jedan skromni budžet koji smo mi opravdali, a zatim se i opština Vrbas priključila našoj priči. Mi smo male proizvođače okupili na onlajn pijaci, otvorili smo i prodavnicu u Kuli sa brendiranim proizvodima domaće radinosti i zanata sa područja opština Vrbas i Kula”, kaže Bojan Kovač, predsednik ove lokalne akcione grupe. Kako dodaje, do danas su imali preko sto realizovanih manjih projekata za lokalna udruženja poljoprivrednika. Rezultati aktivnosti LAG-a je i osnovano socijalno preduzeće u Novom Sadu.
LEADER je deo finansiranja u Evropskoj uniji i predfinansiranja za zemlje kandidate za pristup EU. U tom smislu Mera 5 IPARD 3 programa predviđa finansiranje LAG-ova za realizaciju infrastrukturnih projekata, projekata u oblasti kulture i sporta, kao i projekata socijalne zaštite ruralnog stanovništva, ruralnog turizma..
Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da je moguća akreditacija Mere 5 od strane Evropske unije sredinom 2025. godine. Prema rečima Rastka Cenića iz Odeljenja za upravljanje IPARD programom, ukupno 16 miliona evra (90% iz IPARD-a i 10% iz nacionalnog budžeta) je planirano da se kroz Meru 5 ravnomerno rasporedi LAG-ovima.
