„Agrorazvoj – valjevske doline“ d.o.o. Valjevo raspisao je Konkurs za realizaciju Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja Grada Valjeva za 2026. godinu, kojim je mladim poljoprivrednicima omogućena podrška do 70% vrednosti prihvatljive investicije, odnosno najviše 300.000 dinara po korisniku.
Za ovu meru u 2026. godini planirano je ukupno 17 miliona dinara, a podrška se dodeljuje kroz meru „Početna pomoć za pokretanje poslovanja za mlade poljoprivrednike i razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava“.
Ko može da konkuriše?
Pravo na podsticaje imaju fizička lica koja:
- imaju od 18 do 40 godina;
- noseoci su registrovanog poljoprivrednog gazdinstva sa teritorije Grada Valjeva;
- poljoprivrednu proizvodnju obavljaju na teritoriji Grada Valjeva;
- imaju izmirene dospele poreske obaveze prema Gradu Valjevu;
- za istu investiciju ne koriste podsticaje, subvencije ili donacije po drugom osnovu;
- ispunjavaju ostale opšte i posebne uslove propisane konkursom.
Podnosilac može podneti samo jednu prijavu u toku kalendarske godine u okviru ove mere.
Koliki je iznos podrške?
Podsticaj iznosi:
do 70% prihvatljivih troškova investicije, a maksimalno 300.000 dinara po korisniku.
Sredstva će se dodeljivati prema rang-listi, do utroška raspoloživih sredstava predviđenih za ovu namenu.
Koje investicije i sektori su obuhvaćeni?
Konkurs obuhvata investicije u različitim sektorima poljoprivredne proizvodnje, uključujući:
- mlečno i tovno stočarstvo;
- ovčarstvo, kozarstvo i svinjarstvo;
- voćarstvo i vinogradarstvo;
- povrtarstvo;
- proizvodnju hmelja i cveća;
- ratarstvo, industrijsko, aromatično i začinsko bilje;
- pčelarstvo.
U zavisnosti od sektora i uslova konkursa, podrška može obuhvatiti nabavku novih mašina i opreme, opreme za navodnjavanje, podizanje i obnovu zasada, nabavku kvalitetnih priplodnih grla i druge prihvatljive investicije. Za pojedine sektore propisani su dodatni kriterijumi u pogledu broja grla, površine pod proizvodnjom ili broja košnica.
Kako se biraju korisnici?
Prijave se boduju prema kriterijumima utvrđenim konkursom, nakon čega Komisija formira rang-listu.
Dodatni broj bodova, između ostalog, mogu ostvariti gazdinstva čiji nosilac nije zaposlen kod trećeg lica, nije preduzetnik niti osnivač privrednog društva, kao i korisnici koji prethodne dve godine nisu ostvarili sredstva po ovoj meri. Bodovanje zavisi i od veličine gazdinstva, broja članova, broja grla, košnica i površina pod pojedinim vrstama proizvodnje.
Rok i način prijavljivanja
Zahtev na propisanom obrascu može se dostaviti poštom ili lično u poslovnim prostorijama:
„Agrorazvoj – valjevske doline“ d.o.o. Valjevo
dr Pantića 114, Valjevo
Prijem dokumentacije počeo je 13. avgusta 2026. godine, a konkurs je otvoren do 14. septembra 2026. godine.
Uz prijavu je potrebno dostaviti dokumentaciju propisanu konkursom, uključujući potvrdu o aktivnom statusu poljoprivrednog gazdinstva, kopiju lične karte, odgovarajući izvod biljne i životinjske proizvodnje, potvrdu o izmirenim poreskim obavezama, predračune sa specifikacijom opreme i odgovarajuće izjave. Tačna dokumentacija zavisi i od vrste investicije za koju se konkuriše.
Konkursna dokumentacija
Na zvaničnoj stranici „Agrorazvoj – valjevske doline“ dostupni su kompletan tekst konkursa, obrazac zahteva za mlade poljoprivrednike i posebne izjave za zaposlene i nezaposlene podnosioce prijava.
KONKURS I KOMPLETNA DOKUMENTACIJA – AGRORAZVOJ VALJEVSKE DOLINE
Za dodatne informacije zainteresovani se mogu obratiti „Agrorazvoju – valjevske doline“ lično u Valjevu, dr Pantića 114, telefonom 014/221-088 ili putem e-maila jpagrorazvoj@gmail.com.
Napomena: Pre podnošenja prijave preporučuje se detaljno čitanje kompletnog teksta konkursa, posebno posebnih kriterijuma koji se razlikuju u zavisnosti od sektora proizvodnje i vrste planirane investicije.
Lokalne zajednice imaju važnu ulogu i u održavanju predela koji su manje podložni požarima. Tradicionalna poljoprivreda, ispaša stoke i održivo korišćenje šuma pomažu da se smanji nagomilavanje suve vegetacije koja predstavlja gorivo za vatru. Održavanje poljoprivrednog zemljišta, uklanjanje suve i suvišne vegetacije oko kuća i infrastrukture, kao i obnova napuštenog zemljišta doprinose stvaranju predela u kojima se požari sporije šire i manja je verovatnoća da će prerasti u velike i teško kontrolisane incidente.
Takve aktivnosti ne smanjuju samo rizik od požara, već istovremeno doprinose očuvanju biodiverziteta i predela i jačanju izvora prihoda u ruralnim sredinama.
Lokalno stanovništvo često prvo uočava opasnost
Učešće zajednice u praćenju situacije i ranom prijavljivanju požara još je jedan ključni element upravljanja požarima na otvorenom prostoru. Lokalni stanovnici često su prvi koji primete dim, nezakonito paljenje vatre ili druge rizične aktivnosti.
Brzo prijavljivanje potencijalnog požara omogućava nadležnim službama da pravovremeno reaguju i smanjuje mogućnost da se mali požar razvije u veliki. Mreže za posmatranje zasnovane na zajednici, lokalne volonterske grupe i digitalni alati za prijavljivanje mogu dodatno ojačati rano otkrivanje i poboljšati komunikaciju između građana i nadležnih institucija.
Obrazovanje je jedan od temelja razvoja zajednica koje razumeju opasnost od požara. Škole, organizacije, udruženja poljoprivrednika i lokalne samouprave mogu značajno doprineti širenju znanja o rizicima od požara na otvorenom prostoru.
Obrazovne aktivnosti trebalo bi da objasne kako vremenske prilike, stanje vegetacije i ljudsko ponašanje utiču na nastanak i širenje požara, ali i da promovišu praktične mere koje pojedinci i porodice mogu preduzeti kako bi zaštitili sebe, svoju imovinu i okolinu. Redovne obuke, radionice i kampanje za podizanje svesti doprinose stvaranju kulture prevencije u kojoj bezbednost od požara postaje deo svakodnevnog života.
Saradnja zajednice, institucija i struke
Efikasno upravljanje požarima na otvorenom prostoru zavisi i od saradnje različitih aktera. Lokalne zajednice mogu da rade zajedno sa opštinama, šumarskim službama, poljoprivrednicima, organima civilne zaštite, nevladinim organizacijama i istraživačima na razvoju i sprovođenju strategija za sprečavanje požara.
Participativno planiranje omogućava povezivanje lokalnog znanja sa naučnim saznanjima, što može dovesti do odluka koje su istovremeno praktične i ekološki održive. Uključivanje zajednice povećava i poverenje javnosti i podstiče veće prihvatanje mera za upravljanje požarima.
Klimatske promene dodatno povećavaju učestalost ekstremnih vremenskih uslova pogodnih za nastanak velikih i intenzivnih požara na otvorenom prostoru. Kako požarne sezone postaju duže i sve manje predvidive, uloga lokalnih zajednica postaje još značajnija.
Izgradnja otpornosti zahteva kontinuirano prilagođavanje kroz održivo upravljanje zemljištem, bolju informisanost, snažniju saradnju na lokalnom nivou i spremnost za promene uslova životne sredine. Zajednice koje razumeju rizik od požara i aktivno učestvuju u prevenciji bolje su pripremljene da zaštite živote ljudi, izvore prihoda, ekosisteme i kulturno nasleđe.
Ovaj blog tekst pripremljen je u okviru programa Landscape Fire Management in the Western Balkans (LFMWB), kao deo regionalne kampanje za podizanje svesti o prevenciji požara na otvorenom prostoru. Organizacija deli ovaj sadržaj kao podršku podizanju svesti javnosti, što ne podrazumeva da je formalni partner projekta.
