Državni podsticaji u poljoprivredi su značajno povećani u poslednje dve godine, ali da li će to doneti novu vrednost, povećanje proizvodnje, konkurentnosti, kvaliteta hrane, ili je u pitanju kratkoročno održavanje ”na aparatima“? Svi nivoi vlasti zanemaruju ulaganja u opštekorisne mere ruralnog razvoja
Analiza finansiranja poljoprivrede i ruralnog razvoja na svim nivoima vlasti u periodu 2015–2024 pokazuje velike oscilacije. Ukupni podsticaji su u tom periodu višestruko povećani – na početku su iznosili nešto manje od 200 miliona evra godišnje (2015.), zatim su blago rasli na 350 miliona evra (2021.), da bi u poslednje tri godine beležili značajan rast do oko 860 miliona evra (2024. godine).
Kako se podstiče poljoprivreda iz republičkog budžeta?
Ubedljivo NAJVIŠE PODSTICAJA JE IZ REPUBLIČKOG BUDžETA, između 92% i 97%, dok su iz budžeta AP Vojvodine, kao i budžeta opština i gradova iznosi simbolični u poređenju sa republičkim. Od toga 95% su direktna ulaganja. Do porasta poslednjih godina je došlo najviše usled povećanja iznosa osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, sa devet milijardi dinara u 2020. godini na 51 milijardu u 2024. godini, naročito zbog povećanja podsticaja po hektaru, koji sada iznose 18.000 dinara i mere korišćenja sertifikovanog semena, za koju se dobija 17.000 dinara, takođe po hektaru.
Povećana je i gornja granica dobijanja podsticaja, sa 20 hektara na 100 hektara, što pogoduje velikim proizvođačima i ratarima.
Još oko 15 milijardi dinara dato je za premije za mleko (6,5 milijardi u 2021), a oko 18 milijardi za subvencije za priplodna grla (6 milijardi u 2021).
Sa druge strane, republički budžet prilično zanemaruje mere ruralnog razvoja. Na agroekološke mere, unapređenje ruralne infrastrukture, organsku proizvodnju, zaštitu životne sredine, podsticaje za nepoljoprivredne aktivnosti, inovacije i druge mere, u prošloj godini uloženo je samo oko 4% svih podsticaja.
Po pokazateljima država je u poslednje dve godine ”odrešila kesu“ za poljoprivredu, ali su ostala i pitanja. Ovi podsticaji po svojoj suštini nisu razvojni, već samo potpomažu preživljavanje poljoprivrede. Upitno je koliko će novca završiti u investicije za unapređenje proizvodnje, a koliko u ličnu potrošnju proizvođača? Da li se na ovaj nivo podsticaja može računati i u narednim godinama? Ili je pad iznosa neminovan? Na kraju, koliko će na duži rok ovo ulaganje dovesti do povećanja proizvodnje, prerade, kvaliteta hrane, konkurentnosti proizvođača na tržištima, dodatnih vrednosti, kvaliteta života u ruralnim područjima?
Vojvodina najviše podstiče biljnu proizvodnju, farme, savetovanje, mlade…
Iz budžeta AP Vojvodine poljoprivreda se podstiče u relativno niskim iznosima, koji često opadaju i rastu – u rasponu od 201 milion dinara (2014) do 842 miliona (2022). Tek u poslednje dve godine (2023. i 2024.) ovi iznosi su premašili 1 milijardu dinara.
Najviše novca iz budžeta je AP Vojvodina ULOŽILA U FIZIČKU IMOVINU GAZDINSTAVA, tj. opremu za biljnu i stočarsku proizvodnju, počevši od 2016. godine i to sve više, da bi u poslednjoj godini ove investicije dostigle oko 50% od ukupnih podsticaja. U značajnim iznosima podržavaju se mladi u ruralnim područjima, savetodavna služba za proizvođače, a poslednjih godina i proizvođači vina i rakije.
I u slučaju Pokrajine neke važne mere su prilično zanemarene. Kvalitet i bezbednost hrane, organska proizvodnja, očuvanje genetskih resursa, razvoj ruralne infrastrukture, nepoljoprivredne aktivnosti, inovacije, lokalne akcione grupe, itd, podstiču se neredovno, retko, a kada se to i čini, onda je to sa vrlo niskim iznosima.
Rastu lokalni podsticaji, ali za mali broj mera i korisnika, dokumenti nedostupni javnosti
Učešće lokalnih samouprava u ukupnim podsticajima varira od 2,5% do 6%. Broj opština i gradova koji izdvajaju sredstva za poljoprivredu porastao je sa 70 (2015.) na 118 (2019.), ali je nakon pandemije pao na 106 (2024). Izdvajanja su porasla sa 582 miliona dinara u 2015. na 2,4 milijarde dinara u 2023. godini.
Izdvajanja za poljoprivredu u opštinama u centralnoj Srbiji značajno su veća nego u opštinama u AP Vojvodini. Preko 80%, čak i do 90% opština u centralnoj Srbiji podstiče poljoprivredu, dok je u AP Vojvodini procenat lokalnih samouprava koje podstiču poljoprivredu često ispod, ili NEŠTO IZNAD 50%.
I iznosi za podsticaje su u AP Vojvodini niži, te od ukupnih podsticaja oko 85% su u centralnoj Srbiji. Najviše podsticaja daju BEOGRAD, VALjEVO, KRALjEVO, ŠABAC, ali i manje opštine, kao Mali Zvornik, Pirot i Gornji Milanovac.
Uzan izbor mera i intenzivno ulaganje u privatnu imovinu malog broja korisnika
Za mere koje se zakonski vode pod ruralni razvoj, opštine izdvajaju IZMEĐU 80% I 87% ukupnih podsticaja, a od toga više od 80% za fizičku imovinu gazdinstava. To znači da se oko 70% svih lokalnih podsticaja izdvaja za nabavku mašina i opreme za poljoprivrednu proizvodnju i to čini skoro svaka opština u Srbiji. Sa druge strane, veliki broj mera je zanemareno, među njima mere od opšteg interesa, kao što su agroekološke mere, investicije u ruralnu infrastrukturu, sprovođenje lokalnih strategija, podrška udruženjima i umrežavanje, podrška mladim poljoprivrednicima, diverzifikacija dohotka, savetovanje, inovacije i drugo.
Programi i izveštaji nisu dostupni javnosti
Godišnje programe poljoprivredne politike i izveštaje o sprovođenju ovih programa opštine i gradovi dostavljaju Ministarstvu poljoprivrede u elektronskom obliku, putem platforme. Međutim, ovi dokumenti su nedostupni javnosti. Manji broj programa objavljen je u lokalnim službenim listovima, jer ih usvaja opštinska/gradska skupština, a ređe opštinsko/gradsko veće. Ali izveštaja nema nijednog, jer ih najčešće ne usvaja nijedan organ, već se oni sačinjavaju samo da bi se ispunila obaveza dostavljanja Ministarstvu. Tako je javnost uskraćena za podatke o tome koje mere su zaista sprovedene, sa kojim iznosima i ko su bili korisnici sredstava.
Srbija i EU – različiti prioriteti
Zajednička poljoprivredna politika EU (ZPP) postoji od 1962. godine i i dalje ima najveći udeo u budžetu EU, iako je on smanjen sa dve trećine na oko trećinu. ZPP se oslanja na dva stuba – direktna plaćanja i ruralni razvoj. Udeo ruralnog razvoja u EU je oko 25%, dok u Srbiji on poslednjih godina opada i daleko je ispod evropskog proseka.
U periodu 2015–2020, Srbija je uložila nešto više od 1,5 milijardi evra u poljoprivredu, dok su članice EU dobijale višestruko veće iznose samo iz evropskog budžeta – Bugarska preko 6,7 milijardi, Mađarska 10,5, a Hrvatska 3,2 milijarde evra.
U aktuelnom periodu (2023–2027), iz budžeta EU za poljoprivredu je predviđeno 387 milijardi evra, koje se raspodeljuju prema nacionalnim strateškim planovima.
Tekst je nastao u okviru projekta ”EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ uz podršku Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorna je isključivo organizacija Ekološki centar ”Stanište“ i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije.
