Umrežavanje poljoprivrednih proizvođača i udruženja je od vitalnog značaja za postizanje konkurentnosti, ostvarivanje ciljeva u agrarnoj politici i prenošenje pravih informacija, zaključak je učesnika na nedavnom treningu održanom u organizaciji udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije
U Sokobanji je nedavno održana dvodnevna edukativna obuka posvećena jačanju sistema podrške poljoprivredi, sa fokusom na pravni okvir, finansiranje i udruživanje mladih poljoprivrednih proizvođača. Cilj edukacije bio je da podstakne umrežavanje individualnih poljoprivrednika, ali i zadruga, udruženja i svih relevantnih aktera u sektoru poljoprivrede, kako bi se ojačao njihov zajednički glas u kreiranju lokalnih i nacionalnih politika.
Prema rečima Olivera Aleksića, člana Upravnog odbora udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije, koje je organizovalo ovu obuku, poljoprivrednici sa lokala najbolje mogu da artikulišu sopstvene potrebe i jasno ukažu na mere koje su im zaista važne.
”Samo zajedničkim delovanjem i razmenom znanja i iskustava poljoprivrednici mogu da prenesu poruku kako do Ministarstva poljoprivrede, tako i do lokalnih samouprava, i da budu uključeni u kreiranje lokalnih i nacionalnih poljoprivrednih politika“, ističe Aleksić. On dodaje da upravo ovakvi skupovi predstavljaju osnov za izgradnju kvalitetnog partnerskog odnosa sa učesnicima obuke, ali i šireg dijaloga unutar sektora.
Na obuci su učestvovali predstavnici petnaestak udruženja poljoprivrednika, mahom sa juga Srbije. Kako je istaknuto tokom diskusija, južni deo zemlje zaslužuje daleko veću pažnju, jer se suočava sa brojnim izazovima – od velikog broja sela i devastiranih područja, do specifičnih problema brdsko-planinskih sredina, koje su posebno zahtevne za život i rad mladih. Upravo u tim krajevima, kako je naglašeno, mali je broj mladih ljudi koji su spremni da ostanu na selu, što dodatno otežava demografsku i ekonomsku sliku regiona.
Agronom Nataša Gligorijević iz Udruženja poljoprivrednika Juga Srbije smatra da je formiranje mreže udruženja od ključnog značaja, jer pojedinačna udruženja imaju ograničen domet.
”Ako se kao udruženi oko zajedničke ideje – razvoja poljoprivrede ili opstanka mladih na selu – pojavimo kao zagovarači pred državom, veće su šanse da nešto ostvarimo. Donosioci odluka će pre saslušati grupu ljudi nego pojedinca“, naglašava Gligorijević. Ona ističe i da udruženja sa juga Srbije mogu da deluju sinhronizovano na velikom i raznolikom području, jer se radi o regionu sa velikim brojem aktivnih gazdinstava i sela, ne samo u poljoprivredi, već i u drugim privrednim delatnostima.
”Na jugu Srbije imamo veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno porodičnih firmi – ne samo u primarnoj proizvodnji, već i u preradi poljoprivrednih proizvoda, drveta, mesa i drugih proizvoda“, objašnjava Gligorijević.
Prema njenim rečima, mnogi poljoprivrednici još uvek nisu svesni značaja udruživanja, zbog čega su obuke ovog tipa važne kako bi se pružile tačne informacije i podigla svest o mogućnostima koje zajedničko delovanje donosi.
Miloš Stoiljković Rolović, vlasnik agencije Mistro, ukazao je da su finansijska sredstva iz različitih izvora dostupna mladim poljoprivrednicima, kako za razvoj poslovanja, tako i za projekte zaštite životne sredine, ali da je neophodan i biznis način razmišljanja.
”Ideja je da se kreiraju mreže udruženja poljoprivrednika radi zajedničkih ciljeva, a ovaj trening je prvi korak u tom pravcu. Koliko god pojedinačno gazdinstvo bilo veliko, prema državi smo mali. Kada se udružimo i prepoznamo zajedničke probleme, možemo složno da delujemo – na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou“, ističe Rolović.
Jedan od učesnika obuke bio je i Aleksandar Alimpijević, poljoprivrednik iz sela Gornji Banjani kod Gornjeg Milanovca, koji je kroz lični primer govorio o značaju ostanka na selu i očuvanja lokalnog identiteta.
”Moje selo se nalazi na obroncima planine Rajac i odlikuje se izuzetnim prirodnim lepotama. Uvek želim da na prvo mesto stavim svoje selo – tamo gde sam rođen. Ja sam ambasador svog sela“, kaže Alimpijević. On se bavi uzgojem autohtone rase moravke, mlečnim govedarstvom i pčelarstvom, ali naglašava da je stočarstvo trenutno u veoma teškom stanju.
”Možda će upravo ovakve inicijative omogućiti da se naš glas više čuje. Umrežavanje je odlična ideja – samo kroz zajedništvo možemo postići efekat i biti konkurentni na tržištu, posebno mi mladi, jer je budućnost na nama“, ističe on.
Alimpijević podseća i na značaj praćenja agrarne politike i dostupnih mera podrške. ”Moramo biti u toku sa agrarnom politikom, a jedino umreženi možemo da utičemo na te tokove. Planiram da konkurišem za IPARD meru 7. Ranije sam, pre osam ili više godina, koristio nacionalnu meru za mlade poljoprivrednike za kupovinu životinja i tada sam, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, kupio šest junica. Danas toga više nema u centralnoj i južnoj Srbiji – te mere postoje u Vojvodini i Beogradu, dok smo mi uskraćeni“, navodi on i zaključuje da je umrežavanje jedini način da poljoprivrednici postanu dovoljno snažni da se njihov glas čuje.
Obuka u Sokobanji pokazala je da među mladim poljoprivrednicima postoji jasna potreba za povezivanjem, zajedničkim učenjem i koordinisanim nastupom, ali i spremnost da se aktivnije uključe u oblikovanje politika koje direktno utiču na njihov opstanak i razvoj na selu.
