Table of Contents
Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj organizovao je 3. marta u Mionici javnu debatu pod nazivom “Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije”. Skup je u prostorijama Kulturnog centra u Mionici okupio predstavnike savetodavne službe i lokalne samouprave, poljoprivrednike te organske proizvođače Biodistrikta Kolubara — prvog biodistrikta osnovanog u Srbiji
Biodistrikt Kolubara — pionir održivog razvoja
Poseban značaj debati dalo je prisustvo članova Biodistrikta Kolubara. Ovaj inovativni model, koji je u Kolubarskom okrugu zaživeo uz podršku opštine Mionica i Nacionalne asocijacije Serbia Organika, povezuje poljoprivredu, turizam i ekologiju, promovišući održive prakse na lokalnom nivou. Biodistrikt danas predstavlja primer za koji se interesuju i šire zajednice u Srbiji, a njegova iskustva bila su centralna tema razgovora na skupu u Mionici.
Ispred opštine Mionica, debati je prisustvovao Dragan Đošić, član opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, koji je naglasio vezu između opštinskih mera i lokalnih inicijativa. ”Iako su budžetski okviri ograničeni, naš cilj je da kroz dijalog vidimo kako da postojeće programe proširimo na nove agroekološke mere koje će dodatno osnažiti ovaj ekosistem“, rekao je Đošić.
U diskusiji je učestvovao i Oliver Aleksić, član Upravnog odbora Udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije, partnera na projektu EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji, koji je pohvalio praksu opštine Mionica da svake godine izdvaja oko 10 miliona dinara za podsticajna sredstva u poljoprivredi, od čega su dva miliona dinara direktno usmerena na organske proizvođače. Aleksić je istakao da je upravo lokalna podrška jedan od razloga zbog kojih se u Mionici vidi “snaga i istrajnost” ljudi okupljenih oko biodistrikta.
Ipak, učesnici debate su se složili da je vreme za iskorak i ka drugim agroekološkim merama — uz bolju preraspodelu već dostupnih sredstava.
Moderator skupa, konsultant Slobodan Živanović predložio je neke od agroekoloških praksi koje se mogu implementirati uz bolju preraspodelu postojećih sredstava. Među preporukama koje su se izdvojile nalaze se uvođenje pokrovnih useva i međurednog zatravljivanja, kao praksi koje čuvaju vlagu u zemljištu i smanjuju eroziju, što je posebno važno u uslovima sve izraženijih klimatskih promena. Predloženo je i subvencionisanje cvetnih pojaseva i održavanje pašnjaka, kao mera koje direktno doprinose pčelarstvu i biodiverzitetu, ali i otpornijem poljoprivrednom pejzažu.
Kao važan korak za generacijsku obnovu na selu, pomenuta je i ideja uvođenja ”startap“ paketa za mlade poljoprivrednike koji žele da na svojim gazdinstvima primenjuju principe biodistrikta.
Zeleni kompas i priprema za mere koje dolaze
Govoreći o širem kontekstu, Aleksić je ocenio da je projekat “Zeleni kompas”, koji se sprovodi u okviru projekta EU Resurs centar za civilno društvo Srbije, “pravi pogodak”, jer se o agroekološkim merama ovih dana govori i na nivou Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prema njegovim rečima, država se priprema za uvođenje ovih mera u okviru IPARD programa, koje bi trebalo da budu usvojene kao predlog do kraja ove godine, dok bi primena trebalo da krene od 2027. godine.
”To nas posebno raduje. Ovakvi skupovi koji direktno komuniciraju sa poljoprivrednicima na terenu imaju posebnu vrednost, jer se ljudi već sada upoznaju sa nečim što tek nadolazi. U okviru projekta daćemo preporuke i Ministarstvu i lokalnim samoupravama — kao direktnu informaciju sa terena o tome kako ove mere treba da izgledaju“, naglasio je Aleksić.
Vizija: sinergija poljoprivrede i ruralnog turizma
Tokom diskusije, članovi Biodistrikta naglasili su da je dublja transformacija prehrambenog sistema ostvariva jedino kroz sinergiju poljoprivrede i ruralnog turizma — dva stuba na kojima počiva filozofija biodistrikta.
Živanović je zaključio da projekat “Zeleni kompas” funkcioniše kao živi alat koji povezuje građane i donosioce odluka. Preporuke formulisane u Mionici, ukorenjene u stvarnim iskustvima Biodistrikta Kolubara, mogle bi direktno da oblikuju lokalne agrarne politike za 2026. godinu — i time potvrde da dijalog između zajednice i institucija može dati opipljive rezultate.
Projekat se realizuje u okviru projekta ”EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.
