Dok se Evropa suočava s izazovima demografskog starenja i depopulacije sela, sve je glasniji apel da se mladima u ruralnim područjima obezbede uslovi za dostojanstven život, rad i učešće u donošenju odluka. Savet Evrope nedavno je usvojio Preporuku kojom poziva države članice da sistemski osnaže ruralnu omladinu – od pristupa obrazovanju i uslugama do stvaranja radnih mesta i uključivanja u politički život. U isto vreme, Evropski savet mladih farmera (CEJA) nastavlja da zastupa interese mladih poljoprivrednika, ukazujući na ključnu ulogu generacijske obnove u budućnosti evropske poljoprivrede. O aktuelnim izazovima i prioritetima ove organizacije govorila je za agronews Marion Picot, generalna sekretarka CEJA-e
Evropski savet mladih farmera (CEJA) jedna je od organizacija koja se već decenijama bori za interese mladih farmera u Evropskoj uniji. Osnovana još 1958. godine, CEJA danas okuplja 33 organizacije članice iz zemalja Evropske unije, ali i iz zemalja koje još nisu članice. Članstvo pokriva i aktivne mlade poljoprivrednike i buduće farmere, među kojima su i studenti.
”Naša agenda je vrlo jednostavna: poboljšanje životnih i radnih uslova mladih u poljoprivredi. Mi smo organizacija koja brani ključni cilj Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), a to je generacijska obnova sektora. CEJA se fokusira na smanjenje barijera za mlade farmere u pogledu pristupa zemljištu i finansiranju, povećanje znanja i obrazovanja, poboljšanje prihoda, povećanje atraktivnosti ruralnih područja i promovisanje održivosti u evropskoj poljoprivredi”, objašnjava za agronews Marion Picot, generalna sekretarka ove organizacije.
Prema njenim rečima, prva prepreka za mlade poljoprivrednike je pristup zemljištu, koje je primarni alat za rad za njih, pristup investicijama u gazdinstvo, odnosno kako doći do finansijskih sredstava potrebnih za pokretanje farme, s obzirom na to da je reč o sektoru koji zahteva velika ulaganja. ”Veoma je teško kupiti zemlju, mašine i osnovnu opremu za rad. Druga prepreka koju možemo identifikovati odnosi se na znanje i obrazovanje. Naime, u našem društvu danas preko 60% poljoprivredne populacije oslanja se isključivo na praktično iskustvo stečeno na farmi, a postoji vrlo malo kanala preko kojih bi se ta znanja mogla preneti budućim generacijama“, napominje Marion.
Još jedan faktor koji povećava troškove za poljoprivrednike jeste neorganizovanost poljoprivrednog sektora. Naime, neorganizovani poljoprivrednici suočavaju se sa dobro organizovanim pregovaračima kada je reč o pregovorima o cenama – sa otkupnim centrima i prerađivačkom industrijom – koji tu neravnotežu koriste u svoju korist.
Porast standarda održivosti takođe dovodi do povećanih troškova, a podrška koja se pruža nije dovoljna. Ipak, mladi poljoprivrednici su od suštinskog značaja kada je reč o ublažavanju negativnih posledica klimatskih promena. Kako objašnjava generalna sekretarka CEJA-e, upravo su mladi poljoprivrednici ti koji žele da primenjuju održive prakse u poljoprivredi, ali su ujedno i oni koji si to najmanje mogu priuštiti.
CEJA svoju delatnost zasniva na četiri stuba: politiku i zagovaranje, upravljanje projektima (uključujući programe Erasmus i Horizon Europe), komunikaciju i izgradnju kapaciteta. Kao primer dobre prakse, Picot ističe uspešan projekat na temu mentalnog zdravlja, kao i EU program liderstva koji je tokom tri godine obučio 150 bivših studenata.
Kada je reč o strukturi članstva, visina članarine zavisi od statusa države. Članice EU plaćaju pun iznos, zemlje kandidati 30%, dok posmatrači u prvoj godini plaćaju 40% od punog iznosa članarine.
Picot podseća da se CEJA od 2015. godine zalaže za širu saradnju, izlazeći iz okvira sektora poljoprivrede i ulazeći u dijalog sa stručnjacima u oblasti zdravstva, zaštite životne sredine, klimatskih promena i trgovine. Posebno ističe uspešan nastup organizacije na konferenciji o održivosti 2023. godine, kao i njihovo učešće u strateškom dijalogu tokom o budućnosti evropske poljoprivrede koji se odvijao tokom 2024. godine.
Ipak, izražava zabrinutost zbog neizvesnosti u vezi sa budžetom EU i mogućim promenama u strukturi Zajedničke poljoprivredne politike, posebno ukoliko dođe do ukidanja tzv. drugog stuba politike ruralnog razvoja. ”Zabrinjavajuće je što bi drugi stub mogao nestati, a upravo u njemu se nalazi podrška koja je mladim farmerima najpotrebnija – za investiranje, upravljanje rizicima, pokretanje i održavanje poljoprivrednih gazdinstava“, kaže Picot.
Ukazuje i na činjenicu da se sve više mera zasniva na sistemu kredita, uključujući karbonske kredite i buduće kredite za prirodu (nature credits). ”Klimatske promene su ogroman izazov, ali mora se uspostaviti balans između ciljeva zaštite klime i stvarnih potreba mladih na selu“, zaključuje ona.
Savet Evrope: Mladi u ruralnim sredinama moraju dobiti više prostora za delovanje
I Savet Evrope je nedavno uputio poruku da mladi iz ruralnih područja moraju postati vidljiviji i aktivniji učesnici u ekonomskom, društvenom i političkom životu. Prema novoj Preporuci koju je Komitet ministara ove organizacije usvojio 7. maja, evropske države pozivaju se da uklone prepreke i otvore nova vrata za učešće ruralne omladine.
”Mladi su motor života na selu i osnova održivosti ruralnih zajednica“, navodi se u dokumentu. Komitet podseća da prednosti života u ruralnim sredinama – poput povezanosti sa prirodom i bliskosti zajednice – često zasenjuju ozbiljni izazovi. Među njima se ističu ograničene mogućnosti zapošljavanja, naročito za žene, slabija infrastruktura, otežan pristup kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenim i socijalnim uslugama, sportskim i kulturnim sadržajima, kao i nedostatak prilika za slobodne aktivnosti.
Komitet izražava posebnu zabrinutost zbog niskog nivoa političkog učešća mladih iz ruralnih krajeva, kao i zbog manjka omladinskih organizacija i službi namenjenih njima. Države članice pozvane su da osiguraju pristup osnovnim uslugama, uključujući dostojno stanovanje, kvalitetno obrazovanje, javni prevoz, internet povezanost, zdravstvenu zaštitu – i to, gde je potrebno, putem mobilnih klinika i omladinskih službi.
Preporučuje se i pojednostavljenje regulative i uvođenje finansijskih podsticaja – poput grantova i povoljnih kredita – kako bi se privukle i zadržale mlade porodice i preduzetnici u ruralnim sredinama. Poseban naglasak stavlja se na omogućavanje mladim poljoprivrednicima lakši pristup zemljištu, kapitalu i ekološki održivim tehnologijama.
Tekst je nastao u okviru programa Puls Evrope – medijske posete EU koji finansira Evropska unija.
Foto: Fb/Ceja Young Farmers
