Table of Contents
Premeštanjem Kancelarije Holandske poljoprivredne mreže iz Budimpešte u Beograd, Holandija je jasno stavila do znanja da Zapadni Balkan postaje sve važniji region u njenoj spoljnopolitičkoj i ekonomskoj agendi. Mišel van Erkel, poljoprivredni ataše Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu, za agronews.rs govori o razlozima ove odluke, prioritetima saradnje i perspektivama za srpsku poljoprivredu u kontekstu evropskih integracija, inovacija i klimatskih izazova
Holandija podržava ambicije Zapadnog Balkana na putu ka EU
– Preseljenjem kancelarije LAN iz Budimpešte u Beograd, jasno ste pokazali da region Zapadnog Balkana postaje prioritet. Koje su prednosti delovanja direktno iz Srbije?
Kao jedna od osnivača Evropske unije, Holandija želi da podrži zemlje koje su pokazale interesovanje za pristupanje EU. Naš cilj je da pomognemo državama Zapadnog Balkana u ostvarivanju tih ambicija, a to zahteva bolje razumevanje mogućnosti i ograničenja na obe strane.
Istovremeno, Ambasada Holandije u Beogradu, kao i u drugim prestonicama regiona, često dobija upite kompanija – i holandskih i lokalnih – o mogućnostima saradnje, tržišnim prilikama ili preprekama. Delovanjem iz Beograda mogu znatno brže i efikasnije da odgovaram na te upite: redovnim sastancima sa zvaničnicima, posetama kompanijama i istraživačkim institucijama, ali i dubljim upoznavanjem lokalne kulture i poslovne prakse. To je ključno za izgradnju poverenja i dugoročnog partnerstva.
Snažan potencijal za visokotehnološku proizvodnju i regenerativnu poljoprivredu
– Holandija je svetski lider u AgriTech inovacijama. Koji sektori u Srbiji su, po vašem mišljenju, najspremniji za primenu takvih rešenja?
Ako govorimo o sektorima, vidim vrlo dobre mogućnosti za unapređenje proizvodnje u zaštićenom prostoru – plastenicima i staklenicima – ali i u stočarstvu, posebno u živinarstvu i mlekarskom sektoru.
Od mog dolaska u Srbiju bio sam svedok zaista divnih inicijativa u podršci regenerativnoj poljoprivredi. Upoznao sam strastvene srpske agropreduzetnike koji žele da posluju na odgovoran način, vodeći računa o zemljištu i biodiverzitetu, i primenjujući preciznu poljoprivredu kako bi smanjili upotrebu pesticida i hemijskih đubriva.
Ulaganja u savremenu plasteničku proizvodnju – od kvalitetnijeg semena i navodnjavanja kap po kap koji efikasno štedi vodu, do zamene pesticida korisnim insektima i brojnih drugih inovacija – doprineće da sektor postane otporniji, jači i bolje pripremljen za budućnost unutar Evropske unije.
Holandske tehnologije – most ka tržištu Evropske unije
– Srbija ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni hrane, ali mora da ispuni strože EU standarde u pogledu bezbednosti i održivosti. Kako Holandija može pomoći domaćim proizvođačima da naprave taj iskorak?
Holandske kompanije već nude tehnologije i rešenja koja već ispunjavaju sve ove standarde. Povezivanjem srpskih proizvođača sa holandskim dobavljačima tehnologije omogućava se prelazak na proizvodne modele koji su u skladu sa propisima EU – čime se obezbeđuje stabilan plasman, ali i konkurentnost na zahtevnom tržištu Unije.
Fitosanitarni i veterinarski standardi – znanje kroz saradnju
– Posebna pažnja često se posvećuje fitosanitarnim i veterinarskim standardima. Da li planirate dodatne obuke i razmene stručnjaka radi ubrzanja harmonizacije propisa sa EU?
Definitivno. Iskustvo pokazuje da je najbolji način za prenos znanja direktno povezivanje stručnjaka. Veterinarski inspektori, na primer, lako pronalaze zajednički jezik i brže uče jedni od drugih.
U prošlosti smo organizovali više studijskih poseta stručnjaka iz Srbije i drugih zemalja Holandiji, gde su mogli da vide kako su naši standardi primenjeni u praksi. Na osnovu tih primera srpski eksperti mogu da procene kako bi to moglo da funkcioniše u domaćim uslovima. Planiramo da nastavimo sa takvim misijama i u budućnosti.
Znanje je ključ: ulaganje u ljude i mlade poljoprivrednike
– Kada je reč o prenosu znanja, u kojim sektorima vidite najveći prostor za saradnju između naučnih institucija Srbije i Holandije?
Prenos znanja je možda i najvažnija investicija u bilo kom sektoru. Ključno je pripremiti ljude – posebno mlade – da razumeju promene u tehnologiji i da ih koriste u praksi.
Studenti bi trebalo da se obrazuju kroz pristup koji posmatra poljoprivredu kao celovit sistem hrane – da razumeju, na primer, kako se jedna mlečna farma uklapa u taj sistem i kako da pripreme poslovni plan na osnovu koga mogu da obezbede finansiranje.
Posebno naglašavam važnost mladih ljudi, jer se poljoprivreda, kako u Srbiji tako i širom sveta, suočava sa problemom starenja populacije. Moramo pokazati da je poljoprivreda lepa, dinamična i visokotehnološka oblast, koja pruža brojne mogućnosti za profesionalni razvoj.
Savetodavne službe takođe imaju ključnu ulogu u prenosu znanja i moraju redovno da se usavršavaju u skladu sa najnovijim dostignućima, kako bi mogli da informišu i podrže proizvođače.
U Holandiji smo veoma ponosni na Univerzitet i istraživački centar Wageningen – vodeći poljoprivredni univerzitet u svetu. On nudi izuzetne programe, od kurseva o različitim aspektima skladištenja i hladnih lanaca, do letnjih škola posvećenih plasteničkoj proizvodnji i savremenoj hortikulturi.
Pouzdani partneri – temelj svake saradnje
– Jedan od izazova u saradnji je i potreba za lokalnim partnerima. Kako Ambasada pomaže holandskim kompanijama da pronađu pouzdane partnere u Srbiji i na koji način domaći proizvođači mogu da se uključe u te procese?
Zbog toga je veoma važno što se sada nalazimo u Beogradu. Moj tim i ja gradimo široku mrežu kontakata u Srbiji, a koristimo i iskustva kolega iz drugih holandskih ambasada.
Najpre razgovaramo sa holandskim kompanijama da razumemo njihove ciljeve i potrebe, ali im i pružamo realnu sliku o lokalnom tržištu – šta da očekuju i kako da se pripreme. Za pojedine sektore pripremamo izveštaje, poput nedavnog o zaštićenoj proizvodnji u regionu.
Zatim ih povezujemo sa potencijalnim partnerima koje upoznajemo na sajmovima, terenskim posetama ili kroz posrednike. Ali, ništa ne može zameniti lični susret – samo tako se može proceniti da li postoji prava saradnja. Uvek mi je zadovoljstvo da upoznam lokalne proizvođače i vidim šta nude, jer možda baš oni predstavljaju idealnog partnera za neku holandsku kompaniju.
Uspeh se meri poverenjem i dugoročnim prisustvom
– Kada govorimo o ”merenju uspeha“ saradnje, koji su za Vas najvažniji pokazatelji – broj potpisanih ugovora, zajednički projekti ili dugoročna prisutnost holandskih kompanija u Srbiji?
Rekao bih – sve zajedno. Kontakti su najvažniji, jer iz njih proizilaze ugovori. Nadam se da ću po završetku svog mandata moći da konstatujem porast broja holandskih kompanija zainteresovanih za saradnju u regionu.
Zajednički projekti, posebno učešće holandskih institucija u EU Twinning projektima, biće važan pokazatelj napretka, jer oni pomažu lokalnim institucijama da se pripreme za pristupanje EU.
Teže će biti izmeriti koliko je jednostavno poslovanje za holandske agrokompanije u Srbiji. Uloga mog tima i mene biće da postignemo dogovor sa lokalnim vlastima o veterinarskim i fitosanitarnim sertifikatima za uvoz, jer su oni preduslov za nesmetanu trgovinu.
Za mene će upravo odsustvo pritužbi biti najbolji pokazatelj da saradnja funkcioniše i da posao ide dobro.
Srbija – sve važniji inovacioni centar regiona
– Kako vidite ulogu Srbije u razvoju poljoprivredne saradnje na Zapadnom Balkanu i može li Beograd postati regionalni centar za AgriTech i inovacije?
Prema Globalnom indeksu inovacija za 2025. godinu, Srbija je bolje rangirana od bilo koje zemlje Zapadnog Balkana. U kontaktu sam sa NALED-om povodom inovacija u poljoprivredi i bio sam član žirija na takmičenju za kreativna rešenja u regenerativnoj poljoprivredi – od logistike do obezbeđivanja radne snage.
Zaista me inspiriše kada vidim mlade ljude koji žele da se bave poljoprivredom i da doprinesu njenoj održivosti. Oni su pokazatelj kakva bi budućnost Srbije mogla biti. U zavisnosti od daljeg razvoja i specijalizacije, Srbija zaista može igrati vodeću ulogu u inovacijama u poljoprivredi na Zapadnom Balkanu.
