U Srbiji se već nekoliko godina sprovodi projekat ”Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“, koji finansira Evropska unija, a realizuje Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i lokalnim partnerima. Cilj je da se principi klimatski pametne poljoprivrede i smanjenja rizika od klimatskih promena uključe u strategije, politike i planove na svim nivoima, ali i u praksi, kako bi se domaća proizvodnja hrane učinila otpornijom i održivijom
Posebna pažnja posvećena je jačanju kapaciteta lokalnih zajednica, savetodavnih službi i obrazovnih institucija. Njihova uloga je da kroz planove, obuke i projekte primenjuju principi klimatski pametne poljoprivrede, podstiču multisektorsku saradnju i šire svest o posledicama klimatskih promena. U obuke sprovedene tokom projekta, koji je započet 2021. i traje do kraja januara 2026. godine, uključene su 23 opštine širom Srbije, kao i savetodavne stručne službe i poljoprivredne škole.
U saradnji sa savetodavnim službama uspostavljeno je deset demonstracionih centara, dok je u 11 poljoprivrednih škola uveden novi izborni predmet ”Klimatske promene u poljoprivredi“. Za potrebe nastave izrađen je priručnik pod istim nazivom, namenjen ne samo učenicima, već i svim zainteresovanima za uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane. Priručnik pomaže da se prepoznaju rizici povezani sa klimatskim promenama, ali i da se steknu praktična znanja i veštine za sprovođenje mera prilagođavanja u biljnoj i stočarskoj proizvodnji.
Priručnik Klimatske promene u poljoprivredi možete preuzeti OVDE.
Klimatske promene sve češće izazivaju ekstremne pojave poput suša, poplava, oluja i grada, ali i širenje bolesti useva i životinja, što direktno ugrožava stabilnost proizvodnje i prihode poljoprivrednika. Zbog toga su u okviru projekta razvijene i ogledne parcele – demo polja – na kojima se testiraju inovativne tehnologije i prakse. Do sada je postavljeno više od 60 demo polja na poljoprivrednim gazdinstvima širom Srbije, na kojima se primenjuju mere koje doprinose klimatskoj otpornosti, poput podzemnog navodnjavanja na solarni pogon, kalcizacije zemljišta ili podrivanja.
Savetodavne službe i poljoprivredne škole su, zahvaljujući projektu, dobili mehanizaciju u vrednosti 20-tak hiljada evra, što im je olakšalo demonstriranje novih tehnologija i praksi i formiranje demo polja na imanjima poljoprivrednika.
Jedan od dobrih primera dolazi iz Braničevskog okruga, gde je Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Požarevac, u saradnji sa FAO, testirala različite tehnologije i prakse na parcelama Poljoprivredne škole ”Sonja Marinković” i na gazdinstvima lokalnih poljoprivrednih proizvođača. Rezultati su pokazali da su prinosi nakon primene ovih mera bili veći od pet do 25 odsto.
”Značaj ovog projekta je u tome što okuplja različite aktere – poljoprivredne proizvođače, institucije, lokalne samouprave, savetodavce, nastavnike i učenike poljoprivrednih škola. Upravo kroz zajednički rad ovih aktera i funkcionisanje demo centra u Braničevskom okrugu definišu se i demonstriraju mere čiji je cilj smanjenje degradacije zemljišta, bilo fizičke, hemijske ili biološke“, napominje Bojan Stević, direktor PSSS Požarevac.
On je istakao da se mere odnose na različite aspekte proizvodnje – od sistema za podzemno navodnjavanje na solarni pogon, podrivanja zemljišta i kombinovanja različitih useva, do kalcizacije zemljišta. Aktivnosti sprovedene kroz projekat pokazuju da on ne ostaje na nivou teorije, već donosi konkretna i primenljiva rešenja za poljoprivrednike.
Na ekonomiji Poljoprivredne škole u Požarevcu instaliran je i solarni sistem Agrivoltaik, kao primer kombinovanog korišćenja zemljišta – i za proizvodnju solarne energije i za poljoprivrednu proizvodnju ispod panela. ”Paneli su postavljeni na delu vinograda od 20 ari. To je mala površina solarnih panela koji proizvode električnu energiju za potrebe školske ekonomije, posebno u objektima za stočarstvo. Osim toga, na školskom izvoru i bušotini postavljeni su solarni paneli koji pokreću pumpu za podzemni sistem navodnjavanja. Tako ćemo moći da uporedimo rezultate između proizvodnje u suvom ratarenju i proizvodnje sa podzemnim navodnjavanjem“, objasnio je direktor škole Ivan Miloš.
Kroz sve komponente – od izgradnje kapaciteta institucija i savetodavnih službi, preko edukacije nastavnika i učenika, do rada sa proizvođačima na terenu – projekat FAO i EU pruža konkretne alate za borbu protiv posledica klimatskih promena i elementarnih nepogoda.
Na taj način ne samo da se ublažavaju posledice klimatskih nepogoda, već se postavljaju temelji za stabilniju i dugoročno održiviju poljoprivredu. Posebnu vrednost imaju pozitivna iskustva proizvođača koji su uključeni u ogledne prakse – jer se upravo kroz njihova zapažanja i rezultate prenosi znanje i podstiče šira primena novih metoda u agraru.
Foto: © FAO / Sanja Knezević
