Iako Pokrajina novim konkursom želi da podstakne mlade da ostanu na selu i ulože u nabavku priplodnih grla, stočarstvo i dalje važi za jednu od najrizičnijih grana poljoprivrede. Visoki troškovi, nestabilne cene i nedostatak radne snage glavne su prepreke za one koji tek započinju proizvodnju
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava namenjenih mladima u ruralnim područjima Vojvodine za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Cilj konkursa, za koji je opredeljeno ukupno 100 miliona dinara, jeste podsticanje ostanka mladih na selu i njihov povratak iz gradova. Rok za prijavu je 17. oktobar.
Kako objašnjava Oliver Aleksić iz udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije, subvencije predstavljaju važan početni korak za mlade koji žele da se bave poljoprivredom, iako same po sebi nisu dovoljne.
”Subvencije smanjuju rizik i omogućavaju da se proizvodnja započne sa manje ličnih sredstava. Ključni su programi namenjeni mladima – od startap grantova i povoljnih kredita do bespovratnih sredstava za stočarstvo, gde povrat može biti od 50 do čak 80 odsto u zavisnosti od lokalne samouprave“, ističe Aleksić za portal Biznis.rs.
On dodaje da kombinacija finansijske podrške, edukacije, savetodavnih usluga i udruživanja može znatno da olakša mladima put od prve životinje do stabilnog gazdinstva. ”Neophodne su i obuke, mentorstvo, kao i radionice o vođenju finansija, plasmanu proizvoda i upotrebi digitalnih alata u proizvodnji. Uz to, mladima treba omogućiti pristup zemljištu, pašnjacima i vodi, kao i razvoj zadruga koje bi olakšale prodaju i nabavku stočne hrane“, kaže on.
Aleksić upozorava da je investiranje u stočarstvo skupo i rizično, posebno za one koji počinju od nule. ”Visoki troškovi podrazumevaju kupovinu grla, izgradnju objekata i nabavku mehanizacije. Povrat investicije je dug jer je potrebno vreme da se stado proširi i da proizvodnja postane isplativa. Uz to, stočarstvo zahteva svakodnevni rad i prisustvo“, objašnjava on.
Na tržišne izazove dodatno utiču promenljive otkupne cene mleka i mesa, uvozne kvote i nesiguran plasman. ”Većina proizvođača nema dovoljno resursa da uloži u preradu, iako bi im to omogućilo veći profit. Nedostatak sigurnog tržišta ostaje jedan od najvećih problema“, dodaje Aleksić.
Kao poseban izazov navodi i hronični manjak radne snage. ”Rad u stočarstvu je fizički zahtevan, a teško je pronaći zamenu i na nekoliko dana. Mladi često nemaju praktična znanja o bolestima, ishrani i reprodukciji životinja, a savetodavaca i veterinara nema dovoljno“, upozorava.
Prema njegovim rečima, stočarstvo danas predstavlja rizičan, ali i perspektivan sektor za mlade, ukoliko postoji sistemska podrška države i lokalnih zajednica. ”Ako se obezbede znanje, infrastruktura i siguran otkup, mnogi bi se odlučili da ostanu na selu i u stočarstvu vide svoju budućnost“, zaključuje Aleksić.
