Procedura oko apliciranja za poljoprivredne subvencije nije komplikovana, a danas se lakše dolazi do informacija zahvaljujući savremenim tehnologijama i društvenim mrežama, objašnjava mladi poljoprivrednik i student veterine Vladimir Simić iz sela Kulić kod Smedereva. Vladimir nije uključen u rad lokalne samouprave, ali smatra da makar jedan stočar iz sela treba da bude prisutan u opštini kako bi u ime svih davao predloge i sugestije
Vladiimir Simić iz sela Kulić kod Smedereva ima 22 godine i vlasnik je farme Simić. Farma broji 48 grla goveda od čega 32 muzne krave, a ostalo su bikovi na tovu i telad. Na svojoj farmi Vladimir ima i 35 krmača prasilja i godišnje oko 150 tovljenika. Ovaj mladi poljoprivrednik student je veterine.
”Bio sam đak generacije u Požarevcu, tamo sam završio četvorogodišnju Poljoprivrednu školu. Posle toga sam bio treći u Republici na takmičenju iz veterinarske struke. Upisao sam Fakultet veterinarske medicine u Beogradu i mogu da kažem da sam prosečan student”, kaže Vladimir.
Ovaj mladi poljoprivrednik koristi subvencije, a najviše one koje daje država.
”Aplicirao sam pretprošle godine za projekat mladih poljoprivrednika i dobio sam šest junica simentalske rase iz farme Starčevo kod Pančeva. Posle toga sam aplicirao preko Imleka – dobio sam deset kvalitetnih junica sa PKB farme Lepušnice. Što se tiče lokalne samouprave, aplicirao sam ali je odziv mali, ona ne prepoznaje značaj poljoprivrede u našem kraju i ne usmerava veliki novac za ulaganje u poljoprivredu. Od lokalne samouprave sam dobio povraćaj novca za kupovinu jedne junice simentalske rase, isto sa farme u Starčevu, u iznosu od 150.000 dinara”, objašnjava Vladimir.
Procedura oko apliciranja za subvencije nije komplikovana, a danas se lakše dolazi do informacija zahvaljujući savremenim tehnologijama i društvenim mrežama.
”Procedura na nacionalnom nivou je malo komplikovanija u odnosu na lokalnu samoupravu. U svemu tome mi pomaže udruženje Mladih poljoprivrednika Srbije koje je tu za svaki savet, za rešavanje problema, tako da je procedura olakšana što se tiče toga ali je sve više potrebno papira i duži vremenski period se čeka na odobrenje”, navodi Vladimir.
Sva dobijena sredstva, kako od lokalne samouprave, tako i od države usmeravao je na mlečno govedarstvo, kupovinu junica ili mlečnih krava.
”Subvencije dobijam, samo je dugačak put do vidljivih rezultata, do početka proizvodnje. Mlekarstvo je u ovoj situaciji na nezavidnom nivou, premije za mleko kasne, mala je isplata premija, niska je otkupna cena mleka, od 42 do 45 dinara sa svim parametrima kvaliteta, sa 4,5 mlečne masti, to je stvarno smešna cena”, kaže Simić.
Lokalna samouprava treba da pozove poljoprivrednike i sasluša njihove potrebe i predloge a nakon toga odredi po jednu stavku za stočarstvo, ovčarstvo, svinjarstvo i svaku granu pomogne što znanjem, što novcem.
”Ono što bih predložio je da više novca usmere u stočarstvo – ako je kvota jedna junica da je povećaju bar na dve junice, ako je jedna svinja da je povećaju na dve – da udvostruče taj svoj novac koji su do sad davali”, predlaže ovaj mladi stočar.
Vladimir nije uključen u rad lokalne samouprave, iako je to važno za samu poljoprivredu, i smatra da makar jedan stočar iz sela treba da bude prisutan u opštini kako bi u ime svih davao predloge i sugestije.
Rad Mladih poljoprivrednika Srbije i Centra za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj / Agronews medija podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole “Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
