Kako je navedeno u nedavnoj reformi Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), najvažnijeg dokumenta za evropsku poljoprivredu i ruralni razvoj, veliki izazov za poljoprivredni sektor upravo je obnova generacija. Evropa se bori da zadrži mlade na selu, da poljoprivrednike mlađe od 40 godina stavi na listu strateških ali i finansijskih prioriteta. Između ostalog i zbog toga se iz evropske kase sve više izdvaja za nove tehnologije
Ako želite da obiđete neko savremeno poljoprivredno gazdinstvo u Evropi, a trenutno nemate mogućnosti za to – nije problem. Takvo domaćinstvo možete posetiti kad god hoćete, besplatno i jednostavno, u samo par klikova. Dovoljno je da otvorite ovaj link i da, u digitalnom okruženju, pomoću tehnologije 360 stepeni, obiđete pašnjake, farme, ekonomska dvorišta i laboratorije na poljoprivrednim gazdinstvima u Austriji. Moći ćete da se krećete po eksperimentalnim poljima, da zavirite u štale, vozite se modernim mašinama… Za kratko vreme obići ćete tri lokacije: Wieselburg, Mold i Raumberg-Gumpenstein. Nije potrebno ni da fizički prisustvujete događajima koje organizuje Inovaciona farma – uz opremu, poput VR naočara, moći ćete da doživite ovu virtuelnu turu kao impresivno iskustvo. Gde god da pogledate, krećući se pomoću džojstika kroz razne oblasti, videćete inovacije digitalne poljoprivredne tehnike. Imaćete pred sobom poljoprivredu četvrte generacije, koja već odavno nije budućnost već sadašnjost.
Farme poput ove austrijske, nisu organizovane samo zbog demonstrativnih aktivnosti, mada su one nesumnjivo važne jer, da bi se poljoprivrednici okrenuli u većoj meri inovativnim tehnologijama, neophodno je da na jednostavan način, nezavisno od komercijalnog pritiska, dođu u dodir sa savremenom proizvodnjom. Ovakve farme imaju u današnje vreme i strateški značaj u kreiranju agrarnih politka Evropske unije, naročito politka koje se tiču mladih poljoprivrednika.
Kako je navedeno u nedavnoj reformi Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), najvažnijeg dokumenta za evropsku poljoprivredu i ruralni razvoj, veliki izazov za poljoprivredni sektor upravo je obnova generacija. Sa 6,5 odsto poljoprivrednika mlađih od 35 godina u 2020. godini, poljoprivreda Evropske unije sve je starija i starija, sa svim posledicama koje su štetne za ruralna područja i na kraju krajeva, za proizvodnju hrane. Evropa se bori da zadrži mlade na selu, da poljoprivrednike mlađe od 40 godina stavi na listu strateških ali i finansijskih prioriteta. Između ostalog i zbog toga se iz evropske kase sve više izdvaja za nove tehnologije i za farme poput ove austrijske, u kojoj smo bili u virtuelnoj poseti.
Da digitalizacija igra ključnu ulogu u transformaciji cele privrede, pa i poljoprivrede Evropske unije najbolje se vidi kroz evropski budžet i razne vredne programe. Tako je za 2023. i 2024. godinu pokrenut novi set poziva u vrednosti od preko 290 miliona evra iz novog programa Horajzn, kojim se podstiču istraživanja u oblasti podataka, računarstva i veštačke inteligencije (Horizon Europe Digital, Industri, and Space 2023-2024). Na horizontu istraživanja u oblasti podataka i računarskih tehnologija, te inovacija u oblasti veštačke inteligencije, samo u okviru ovog programa stoji 85 miliona evra. S dodatnih 206 miliona evra finansiraće se istraživački projekti tehnologija koje će podstaći evropsku digitalnu i tehnološku konkurentnost i koje će doprineti ciljevima Evropskog zelenog dogovora.
Digitalizacija evropskog poljoprivrednog sektora ima potencijal za revoluciju, navodi se u krovnim dokumentima EU – od veštačke inteligencije I robotike do interneta stvari (IoT) I 5G, najnovije tehnologije mogu pružiti neprocenjivu podršku poljoprivrednicima i poljoprivrednim poduzećima.
S druge strane, ukazuje se i na moguće opasnosti. Uprkos brojnim prednostima digitalizacije, ona takođe može stvoriti digitalni jaz između onih koji imaju pristup najsavremenijim tehnologijama i onih koje te tehnologije ne primenjuju. U svim oblastima, pa i u poljoprivredi.
Krovna organizacija mladih poljoprivrednika: Usvajanje digitalnih alata je prioritet
Primer austrijske inovacione farme u svojim prezentacijama često navodi i CEJA, evropsko udruženje mladih poljoprivrednika. Ova organizacija, osnovana u Rimu 1958. godine predstavlja oko dva miliona mladih poljoprivrednika u Evropi, a u svojim novim strateškim dokumentima digitalnu pismenost stavlja u vrh prioriteta. Pomenimo, njeni su članovi mladi poljoprivrednici iz 22 članice EU i 33 nacionalne članske organizacije, uključujući pridruženog člana iz Ujedinjenog Kraljevstva i posmatračkog člana iz Srbije.
Predstavnici CEJA ističu da trenutno realizuju dvogodišnji program “Put ka održivosti”. On od samog početka uključuje ideju da poljoprivrednici moraju imati neophodna znanja i veštine kako bi bili pametni, efikasni i inovativni u svim aspektima upravljanja farmom, i da je digitalizacija takođe važan alat za uspeh u postizanju veće održivosti, ne samo ekološki, već i ekonomski i društveno. Ideja je iskoristiti nove tehnike, tehnologije i strategije kako bi se poboljšala otpornost poljoprivrede sa pozitivnim uticajem na životnu sredinu, povećala efikasnost, smanjio administrativni teret i kako bi se donosile informisanije odluke.
Naravno, nije sve tako jednostavno, ukazuju u strategiji “Put ka održivosti”. S jedne strane, tehnologije i rešenja poput velikih podataka, Interneta stvari (IoT), blokčeina, geo-prostornog snimanja i mapiranja ili veštačke inteligencije mogu doprineti održivijoj poljoprivredi, ali sa druge strane, to zahteva određene preduslove. Kao prvo, finansiranje, potom saradnju u okviru lanca vrednosti, pa zaštitu podataka poljoprivrednika ili jednostavno adekvatno pokrivanje interneta u ruralnim područjima, sa čim Evropa ni dalje nije u potpunosti zadovoljna. Nedostatak pristupa internetu u ruralnim područjima i visoki troškovi implementacije digitalnih tehnologija predstavljaju prepreke koje treba rešiti kako bi se osigurala ravnoteža u digitalnom razvoju poljoprivrede širom Evropske unije, ističu u CEJA organizaciji.
I naravno, neophodno je znanje – da bi bili digitalno pismeni mladi poljoprivrednici treba da budu potkovani stručnim znanjem.
Kako se navodi u strateškom dokumentu organizacije CEJA, mladi poljoprivrednici obično su bolje obrazovani i imaju dosta obuka. Međutim, u 2020. godini, više od 72 odsto poljoprivrednika još uvek se oslanjalo isključivo na praktično iskustvo na farmi, bez ikakvog specifičnog obrazovanja iz oblasti poljoprivrede (Eurostat, 2020). Paralelno s tim, CEJA je već ukazala na smanjenje subvencija za obrazovanje poljoprivrednika, tešku dostupnost i pristupačnost visokog obrazovanja i kurseva doživotnog obrazovanja, kao i nedovoljno učešće mladih u istraživačkim poduhvatima.
GPS, traktori na vodonik, vertikalne farme…
Mnogi mladi poljoprivrednici u EU koriste tehnologije poput GPS kartiranja, analize zemljišta, praćenja stoke, praćenja vremena i vođenja evidencije i knjiga. I neki manje poznati alati pomažu u svakodnevnom životu mladih poljoprivrednika, poput upravljanja vodom, automatskog izveštavanja o podacima prikupljenim u skladu sa regulatornim zahtevima, tehnologijama za proizvodnju energije.. U upotrebi su 5G traktori na vodonik, električni traktori… Sve su prisutnije i vertikalne farme. Ova tehnologija uključuje gajenje biljaka u vertikalnim slojevima, obično u kontrolisanim unutrašnjim uslovima, što omogućava godišnju proizvodnju bez obzira na sezonske promene i smanjuje potrebu za velikim poljoprivrednim površinama. Jedan od primera uspešne implementacije digitalne pismenosti u poljoprivredi jeste upotreba pametnih senzora za praćenje useva. Poljoprivrednici mogu dobijati real-time informacije o stanju svojih useva, vremenskim uslovima i potrebama za navodnjavanjem putem mobilnih aplikacija. Ovo ne samo što štedi vreme, već i doprinosi održivijem korišćenju resursa.
Izvori finansiranja
Pored, i u Srbiji dobro poznatog i korišćenog Horizont programa, Evropska unija mladim poljoprivrednicima omogućuje i finansiranje inovativnih tehnologija, odnosno pametne poljoprivrede i iz drugih projekata.
Tu je, između ostalih, ScaleAgData, otvoren u novembru ove godine, a koji traje do kraja 2026. Vredan je 7,5 miliona evra, a za cilj ima doprinos opštoj konkurentnosti i održivosti evropskog poljoprivrednog sektora te radu partnerstva za visoko obrazovanje ”Poljoprivreda podataka”.
CrackSense raspisan je u isto vreme i traje takođe do kraja 2026. godine. Kroz ovaj projekat, iste vrednosti kao ScaleAgData, razvijaće se senzorske tehnologije i obuhvataće i podatke o posmatranju Zemlje, koje pruža Copernicus, odnosno Sentinel.
Početkom novembra ove godine krenuo je projekat od 7,1 milion evra – AgriDataValue, a u toku je program Božanski od 3,5 miliona evra, koji se odnosi na baze podataka, te na primenu naprednih tehnologija kao što su bespilotne letelice, Internet stvari, veštačku inteligenciju, povećanje podataka senzora u stvarnom vremenu, kao i 5G i daljinsku poljoprivredu.
U programu Digitalna Evropa (DIGITAL) koji nudi sveobuhvatan pristup podsticanju inovacija i digitalne transformacije u poljoprivrednom sektoru učestvuje deset zemalja. Do kraja marta biće uspostavljen zajednički evropski poljoprivredni “data prostor”.
“Pametna poljoprivreda”, “digitalna poljoprivreda”, “precizna poljoprivreda”
CEJA objašnjava mladim poljoprivrednicima terminološku razliku između pojmova koji su svakodnevno u upotrebi:
Digitalna poljoprivreda odnosi se na upotrebu digitalnih tehnologija u poljoprivredi, poput senzora, dronova i drugih uređaja. Internet stvari (IoT) su pojam koji se odnosi na prikupljanje podataka, automatizacije radnji i unapređenja procesa donošenja odluka.
Precizna poljoprivreda je podskup digitalne poljoprivrede i odnosi se na primenu određenih radnji zasnovanih na podacima prikupljenim digitalnim tehnologijama.
Pametna poljoprivreda ide dalje od digitalnih tehnologija i obuhvata širi spektar tehnologija i praksi, uključujući preciznu poljoprivredu. Uključuje upotrebu odlučivanja zasnovanog na podacima radi optimizacije celokupnog poljoprivrednog sistema, od izbora semena i sadnje do berbe i prerade. Takođe uključuje integraciju tradicionalnih saznanja sa modernom tehnologijom i praksama radi poboljšanja održivosti poljoprivrede.
Ovaj tekst je realizovan u okviru projekta ”Digitalno osnaživanje mladih poljoprivrednika“, kojeg sprovodi udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije zajedno sa medijskim partnerom – Agronews-om.
Rad Mladih poljoprivrednika Srbije/Agronews-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole ”Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
