Poljoprivrednici iz cele Srbije, predstavnici 65 poljoprivrednih udruženja, prisustvovali su danas šestočasovnom sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković koje su im predstavile nacrt agrarnog budžeta za 2024. u iznosu od 119 milijardi dinara
Ovim predlogom budžeta, predviđeno je da subvencije po hektaru koje su 2022. iznosile 9.000 dinara, u narednoj godini iznose duplo više, odnosno 18.000 dinara, a uz to dodatnih 18.000 din/ha dobijaju poljoprivrednici koji koriste sertifikovano seme, a za najviše 100 hektara.
Što se tiče sertifikovanog semena, u dokumentu koji je Ministarstvo poljoprivrede dostavilo poljoprivrednicima, navodi se da podsticaj tog semena ima svoje ekonomsko opravdanje. ”Njegova upotreba obezbeđuje veće prinose, prema procenama stručnjaka od 10 do 30%, sprečava širenje biljnih bolesti i omogućava da se sortni potencijal razvije u potpunosti“, navodi se.
”U 2024. godini će na uštrb mera ruralnog razvoja sredstva biti preraspoređena na direktna davanja, što će činiti polovinu ukupnog agrarnog budžeta. Tako da 2024. svakako neće biti investiciona godina, veliki broj mera biće ograničene. Ono na šta se najviše potencira jeste iskorišćenje sredstava iz IPARD 3 programa koji će biti raspisan početkom 2024. – da se pomogne poljoprivrednicima koji imaju potencijal da apliciraju za IPARD, ne bi li se ta sredstva u potpunosti iskoristila. U tom cilju, nakon odobrenja projekta 100% avansa biće isplaćeno, s tim da će jedan od uslova za apliciranje na IPARD 3 biti pismo garancije od banke. I takođe, program Svetske banke biće nastavljen i sledeće godine, aktuelan je poziv za agregatore koji je otvoren do 2. februara”, napominje Oliver Aleksić, član Upravnog odbora Mladih poljoprivrednika Srbije, koji je prisustvovao ovom sastanku.
Kako je predočeno, Ministarstvo poljoprivrede dostaviće sutra predstavnicima udruženja listu brojeva gazdinstava kojima nisu isplaćena sredstva iz mera ruralnog razvoja i direktna plaćanja, a kojih ima ih oko 11.000, kako bi do kraja godine dostavili nedostajuću dokumentaciju i dobili subvencije.
Prema rečima Aleksića, poljoprivreda u Srbiji je i dalje socijalna grana dobrim delom, naročito zbog malih poljoprivrednih gazdinstava. Da bi se ona održala treba rešiti mnoge nagomilane probleme – sa PIO fondom, neuređenog poljoprivrednog zemljišta, nasledstva zemlje i na tome treba raditi postepeno da ne bi ugrozili ogroman broj stanovnika naše zemlje.
Zaštita domaće proizvodnje i otvaranje novih tržišta
“Nastavljamo sa pojačanom kontrolom uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda u cilju zaštite domaće proizvodnje i obezbeđivanja prehrambene sigurnosti Srbije“, navodi se u dokumentu.
”Novi sistem kvartalnih dozvola za uvoz mleka i mlečnih proizvoda dao je rezultate u ovoj godini i u 2024. planiramo da ga unapredimo kroz dodatnu primenu i za polu-biljne sireve. Na ovaj način smo u mogućnosti da brzo reagujemo pri prvim naznakama poremećaja tržišta“, objašnjavaju oni.
Pored zaštite od uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda, kako su dodali, intenzivno se radi na otvaranju novih tržišta i promociji naših proizvoda u inostranstvu.
Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini i usklađivanje izvoznih dozvola otvara nove mogućnosti za naše proizvode na inostranom tržištu, kažu iz Ministarstva.
Foto: Oliver Aleksić
