Table of Contents
Sve češći požari na otvorenom u Srbiji nisu samo posledica visokih temperatura i klimatskih promena, već i ljudskog faktora. Među najrizičnijim praksama posebno se izdvaja spaljivanje žetvenih ostataka nakon poljoprivrednih radova, koje se u pojedinim sredinama i dalje doživljava kao najbrži način „čišćenja njive“
Na taj problem ukazuje i nova „Analiza nedostataka u upravljanju požarima na otvorenom prostoru u Republici Srbiji“, prema kojoj su nedovoljna prevencija, slaba koordinacija nadležnih aktera i nizak nivo javne svesti među ključnim slabostima postojećeg sistema.
Predstavnici udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije nedavno su učestvovali na događaju LFM mreže na Zlatiboru, gde su sa partnerima iz cele Srbije razgovarali o zaštiti prirode, prevenciji požara i jačanju otpornosti ruralnih zajednica kroz projekat FireGuard Network. Zaključak učesnika je da se problem požara ne može rešavati samo intervencijama kada vatra već izbije, već pre svega kroz edukaciju, saradnju i preventivne aktivnosti na terenu.
Požari najčešće nastaju ljudskim faktorom
Analiza pokazuje da je jedan od najvećih problema u Srbiji nedovoljno razvijena javna svest o rizicima od požara na otvorenom prostoru, ali i nedostatak kontinuiranih edukativnih kampanja koje bi menjale ponašanje građana i poljoprivrednika.
Spaljivanje strništa i biljnih ostataka nosi ozbiljne posledice. Vatra se lako može proširiti na šume, voćnjake, pašnjake i obližnja domaćinstva, ugroziti živote ljudi i životinja, ali i naneti štetu zemljištu. Ovakva praksa uništava organsku materiju u zemljištu, povećava emisiju štetnih gasova, doprinosi degradaciji biodiverziteta i stvara velike troškove za vatrogasne službe i lokalne zajednice.
Dokument posebno ukazuje da se komunikacija prema građanima često zasniva uglavnom na zabranama i kaznama, dok nedostaje više rada na razumevanju rizika i promociji bezbednih alternativa za upravljanje žetvenim ostacima.
Klimatske promene dodatno povećavaju rizik
Sve duži sušni periodi, visoke temperature i jak vetar stvaraju uslove u kojima i najmanji plamen može izazvati velike posledice. Analiza upozorava da Srbija još nema dovoljno razvijen integrisani sistem ranog upozoravanja, nacionalne karte rizika, kao ni efikasan sistem razmene podataka između institucija.
Poseban izazov predstavljaju zapuštena ruralna područja obrasla suvim rastinjem. Istovremeno, tradicionalno stočarstvo i ispaša, koji mogu doprineti smanjenju količine gorivog materijala u prirodi, sve više se napuštaju.
Prevencija mora postati prioritet
Jedan od ključnih zaključaka analize jeste da je ulaganje u preventivne mere višestruko isplativije od gašenja požara i sanacije posledica. Zbog toga stručnjaci i organizacije okupljene oko LFM mreže i inicijative FireGuard preporučuju razvoj lokalnih planova prevencije požara, jačanje saradnje između poljoprivrede, šumarstva, vatrogasnih službi i lokalnih samouprava, kao i uvođenje savremenih sistema ranog upozoravanja i monitoringa.
Među prioritetima su i kontinuirane edukativne kampanje za poljoprivrednike i lokalno stanovništvo, promocija alternativnih načina upravljanja žetvenim ostacima, veća podrška tradicionalnoj ispaši i održivom upravljanju zemljištem, uključivanje mladih i lokalnih zajednica, kao i redovne terenske obuke i zajedničke vežbe.
Dokument naglašava da su međusektorska saradnja i aktivno uključivanje lokalnih zajednica ključni za dugoročnu otpornost sistema upravljanja požarima.
Mladi poljoprivrednici nastavljaju kampanju FireGuard
Kroz učešće u radu LFM mreže i projektu FireGuard Network, Mladi poljoprivrednici Srbije nastavljaju aktivnosti usmerene na podizanje svesti o opasnostima spaljivanja žetvenih ostataka i značaju odgovornog ponašanja u prirodi.
Poseban fokus biće stavljen na rad sa mladima, poljoprivrednicima i lokalnim zajednicama, jer upravo preventivno delovanje može sprečiti velike požare i sačuvati prirodne resurse, useve, šume i živote ljudi.
U vremenu kada klimatske promene povećavaju rizike iz godine u godinu, odgovorno upravljanje otvorenim prostorom postaje zajednička obaveza. Poruka kampanje je jasna: prevencija počinje na njivi, jedna iskra može izazvati katastrofu, a samo zajedničkim delovanjem moguće je zaštititi prirodu i ruralne zajednice Srbije.
