Lokalne mere podrške u Kraljevu su, uglavnom, definisane tako da prioritet u bodovanju, odnosno ocenjivanju prijava, imaju poljoprivrednici mlađi od 40 godina. Oni su dobro informisani o podsticajima. Međutim, pri donošenju odluka, ne pitaju se mnogo ni mladi poljoprivrednici ni oni stariji. Poljoprivrednici smatraju da to nije samo propust lokalne vlasti, nego i njihov
Kada bi se u Kraljevu i celoj centralnoj Srbiji birala najuspešnija poljoprivredna domaćinstva, gazdinstvo porodice Janić iz Žiče opravdano bi se našlo na toj prestižnoj listi. Ne broje ovi domaćini silne hektare i grla, ali da su radom, upornošću i preduzimljivošću svakako za primer drugima – jesu. Kako sami kažu, rad je ključ svega ali trude se i da budu blagovremeno informisani o svim izvorima finansiranja koje su im na raspolaganju, od lokalnog do nacionalnog nivoa. Sudeći po onome što smo čuli u razgovoru sa porodicom Janić, ovo gazdinstvo redovno koristi neki vid subvencija, što za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, što za preradu, i zahvaljujući podsticajima uspeva da održi i unapredi poslovanje.
Tridesetčetvorogodišnja Ljupka Janić, ekonomistkinja, odlučila je da se na porodičnom imanju posveti proizvodnji sira i kajmaka, a u nekoliko prethodnih godina na niz primera pokazala je preduzetničke veštine. Ova mlada žena, majka tri deteta, vodi gazdinstvo sa suprugom, tridesetosmogodišnjim Momčilom Janićem. Uspešno je obavljala i druge poslove, ali, kako kaže, dušom i srcem je osećala da će radno mesto naći u stočarstvu. Skupa s Momčilom zapravo je proširila posao koji je u porodici Janić tradicija.
Na gazdinstvu imaju 12 krava, dve junice, pokoju svinju i manji broj ovaca. Pre nekoliko godina odlučili su da uđu i u preradu jer su uvideli da je takva vrsta diverzifikacije proizvodnje na gazdinstvu šansa da se ono unapredi i da se obezbede bolji uslovi za dalji razvoj. Tako su 2016. godine Janići pokrenuli mini mlekaru. Dobrim delom zahvaljujući podršci iz nacionalnog agrarnog budžeta započeli su preradu mleka, s dnevnim kapacitetom 700 litara. Sirovinu uzimaju od destak proizvođača iz bliže okoline tako da su delom obezbedili sigurnost i opstanak i drugih gazdinstava.
Uz nacionalne podsticaje opremili mlekaru, koriste i sve što grad daje
”Dobili smo 2019. podsticaje Ministarstva poljoprivrede za opremanje mlekare. Iznosili su 50 odsto prihvatljivih troškova u našoj investiciji i to nam je bio veliki podstrek za dalji rad. Uz pomoć države nabavili smo duplikator, kotao za kuvanje mleka, komore za hlađenje… Uz zahtev za podsticaje prilagali smo račune za kupljenu opremu”, kaže Momčilo Janić.
Kada je o merama podrške iz budžeta Grada Kraljeva reč, ovaj poljoprivrednik veli da redovno učestvuje i na tim konkursima. Uglavnom, lokalne mere podrške definisane su tako da prioritet u bodovanju, odnosno ocenjivanju prijava, imaju poljoprivrednici mlađi od 40 godina.
”Znamo, recimo, da lokalna samouprava obično u maju raspisuje poziv za sufinansiranje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i to pratimo. Povraćaj na tom konkusu je do 250.000 dinara, što je značajna podrška”, navodi Janić.
Naglašava da je gazdinstvu Grad od velike pomoći i kada je o osiguranju stoke reč. Po njegovim rečima iz lokalnog budžeta dobija se 40 odsto podsticaja za osiguranje, a isto toliko ”pokriva” država.
”Već smo uhodani i znamo kako šta funkcioniše. Na primer, znamo da do 31. oktobra moramo da uplatimo ukupan iznos osiguranja. Tako ja 110.000 dinara plaćam za 12 grla, a poseban zahtev za podsticaje predajem državi, to jest Ministarstvu poljoprivrede, a poseban lokalnoj samoupravi”, objašnjava naš sagovornik.
Dodaje da iz lokalnog budžeta dobija i podsticaje za osemenjavanje koji iznose 1.000 dinara. Regres za reproduktivni materijal gazdinstvu im svakako znači i Janići ga koriste svake godine.
”Mladi poljoprivrednici u mom okruženju dobro su informisani o podsticajima. Znamo kad Grad otvara konkurse, kad šta možemo da očekujemo i obično se za te pozive pripremimo ranije. Na sajtu Grada budu obaveštenja o konkursima, to pratimo, a dosta nam pomaže i Poljoprivredna savetodavna stručna služba. Ona nas takođe obaveštava o konkursima koji su u toku, merama podrške na svim nivoima. A i jedni drugima javljamo ako šta čujemo, solidarni smo i složni, pomažemo se međusobno i ne pada nam teško prikupljanje dokumentacije, potvrda i ispunjavanje zahteva za odobravanje podsticaja”, objašnjava Janić.
Najveće interesovanje za podsticaje u stočarstvu, osiguranje…
Na teritoriji grada Кraljeva ima ukupno 72.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Na ovom području je 7.489 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od čega je pretežna delatnost voćarstvo. U lokalnoj samoupravi kažu da iz godine u godinu izdvajaju sve više sredstava za razvoj poljoprivrede. Na konkursima prednost se daje mladim poljoprivrednicima, ženama nosiocima registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i domaćinstvima koja imaju više članova. Prednost imaju i poljoprivrednici koji prvi put konkurišu.
”Grad Kraljevo podržava poljoprivrednike kroz regresiranje reproduktivnog materijala odnosno veštačkog osemenjavanja umatičenih krava i junica (1.500,00 dinara za prvo osemenjavanje po umatičenom grlu u godini). Takođe, kroz investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, odnosno naknada dela troškova za investicije u primarnu poljoprivrednu proizvodnju za poljoprivrednike kojima je poljoprivreda osnovna delatnost, u visini 30 odsto odnosno 45 odsto (za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi) od ukupne vrednosti investicije. Najviše po korisniku može se dobiti 250.000 dinara”, kažu u kabinetu gradonačelnika.
Dodaju da je jedna od mera upravljanje rizicima, odnosno regresiranje osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja u visini od 40 odsto plaćene premije osiguranja bez uračunatog poreza na dodatu vrednost. Najviše se po korisniku može dobiti 350.000 dinara.
Među merama podsticaja iz agrarne gradske kase su i podsticaji za promociju u poljoprivredi i ruralnom razvoju kroz informativne aktivnosti: sajmove, izložbe, manifestacije.
”Najveće interesovanje poljoprivrednika je za regresiranje osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja, za regresiranje veštačkog osemenjavanja krava i junica, dok je u okviru mere investicije u fizičku imovinu najveće interesovanje za subvenciju u oblasti stočarstva za nabavku priplodnih krava, junica i teladi za tov”, navode u kabinetu gradonačelnika Kraljeva.
Iz gradskog budžeta za podršku poljoprivrednika u 2019. godini izdvojeno je 64.500.000 dinara, za 2020. i 2021. godinu ta sredstva su iznosila 65.000.000 dinara, dok je u 2022. godini izdvojeno 81.000.000 dinara.
U toku je, podsećaju, predaja zahteva (do 15.11.2022. godine) za mere regresiranje osiguranja useva, plodova, višegodišnjih rasadnika i životinja i za regresiranje osemenjavanja umatičenih krava i junica.
Mladi poljoprivrednici su stimulisani kroz meru investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava kroz kriterijum selekcije tako što podnosioci zahteva zaključno sa 40 godina starosti dobijaju veći broj bodova, tako da je sve više zainteresovanih mladih poljoprivrednika za ovu meru. Gradski čelnici ocenjuju da su mladi poljoprivrednici dovoljno informisani o merama podsticaja preko medija i nadležnih službi.
-Veći broj mladih poljoprivrednika je ostvarilo subvenciju iz budžeta Grada Kraljeva preko konkursa za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstva i dobijena sredstva su pravdali neophodnom dokumentacijom kao dokazom o nabavci – napominju naši sagovornici.
“Grad ne pita šta nam treba, ali ni mi nismo organizovani”
”Zaista je širok spektar mera podrške poljoprivrednicima i prihvatljivih investicija za koje se može dobiti podrška iz lokalnog budžeta. Mladi poljoprivrednici imaju pogodnosti i to je dobra politika, na taj način se, između ostalog, podstiču da ostanu na svojim gazdinstvima. Međutim, pri donošenju odluka, ne pitaju se mnogo ni mladi poljoprivrednici ni oni stariji. To je moj utisak. Mene i moje prijatelje, mlade kolege koji se bave istim poslom, niko nije konsultovao prilikom izrade programa podrške, da bi se napravila možda adekvatnija, našim potrebama primerenija agrarna politika. Ne mislim da je to propust samo lokalne vlasti, nego i naš. Nema, naime, jakog i ozbiljnog udruženja na našem području koje bi moglo biti sagovornik i koje bi pred nadležnim zastupalo naše interese”, kaže Momčilo Janić.
U cilju boljeg informisanja i edukacije mladih poljoprivrednika o postojećim podsticajima, ali i o načinu na koji mogu da učestvuju u kreiranju mera kroz koje lokalna samouprava daje podsticaje poljoprivrednicima, udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije, zajedno sa medijskim partnerom – Agronews-om, realizuje projekat “Osnaživanje mladih poljoprivrednika za korišćenje lokalnih podsticaja u poljoprivredi”. Projekat će direktno uključiti učenike srednjih poljoprivrednih škola, donosioce odluka ispred jedinica lokalnih samouprava, savetodavce u oblasti poljoprivrede, zadrugare i predstavnike odgajivačkuh organizacija i udruženja poljoprivrednika iz šest gradova i opština u Srbiji: Kraljeva, Požarevca, Kruševca, Smedereva, Požege i Svilajnca.
Rad Mladih poljoprivrednika Srbije/Agronews-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole ”Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
