Svakog leta i jeseni širom Srbije primećuju se gusti oblaci dima iz polja. Nažalost, ono što se tradicionalno smatra ”brzim čišćenjem njiva“ paljenje žetvenih ostataka ima dalekosežne i štetne posledice, kako za poljoprivredu, tako i za životnu sredinu i zdravlje ljudi
Spaljivanjem strnjike u vazduh se oslobađa koktel štetnih gasova: ugljen-monoksid, azot-oksidi, čestice PM2.5 i PM10, pa čak i kancerogeni dioksini. Oni ne samo da zagađuju lokalnu atmosferu već doprinose i globalnom zagrevanju.
Iako vatra trenutno uklanja biljne ostatke, ona uništava i ono najvrednije — plodnost zemljišta. Spaljivanjem se smanjuje sadržaj humusa i narušava se struktura zemljišta, a stradaju i korisni mikroorganizmi. Vremenom, oranice postaju siromašnije i zahtevaju više veštačkog đubriva.
”Paljenje, pa čak i samo uklanjanje žetvenih ostataka sa njiva je generalno loše. Zato što je tendencija opadanja organske materije u našim zemljištima jako značajna poslednjih decenija. Od pedesetih godina prošlog veka, kada su počele značajnije analize zemljišta na ovim prostorima, do danas sadržaj humusa je sa pet odsto pao na ispod tri procenta. Taj proces je uzrokovan intenziviranjem i industrializacijom poljoprivrede i smanjenjem stočnog fonda. Povećanjem prinosa povećan je iznos hraniva iz zemljišta ali je smanjeno vraćanje organske materije zbog čega je došlo do njenog opadanja. Kada pored svega toga još i spaljujemo žetvene ostatke gubimo plodan sloj i korisne mikroorganizme iz zemljišta”, objašnjava Milorad Živanov, stručni saradnik u Laboratoriji za zemljište novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Požari uništavaju staništa ptica, glodara i insekata, uključujući i pčele – važne oprašivače. Vatra često izmakne kontroli, prelazi na susedne parcele, pa čak i na šumske površine, ugrožavajući imovinu i živote.
Prema Zakonu o zaštiti od požara, zabranjeno je paljenje biljnih ostataka na otvorenom prostoru. Kazne za fizička lica iznose od 10.000 do 150.000 dinara, dok pravna lica mogu biti kažnjena i sa više stotina hiljada dinara. Takođe, poljoprivrednici koji pale ostatke mogu izgubiti pravo na državne subvencije.
Umesto paljenja, poljoprivredni ostaci mogu se zaorati i koristiti kao prirodno đubrivo. Druga mogućnost je malčiranje, kojim se štiti zemljište od erozije i isušivanja. U razvijenim zemljama, sve češće se koristi i kompostiranje ili prerada biljnih ostataka u biomasu za proizvodnju energije.
Promena navika nije laka, ali je neophodna. Potrebna je edukacija, podrška lokalnih samouprava i jasna primena zakona. U tom smislu je u Eko Centru Radulovački u Sremskim Karlovcima 15. maja održan Info dan pod nazivom ”Priče o civilnom društvu – Mogućnosti podrške za neformalne grupe i organizacije civilnog društva“. Tog dana je predstavljen i projekat organizacije Zeleni Sad o održivom rukovođenju žetvenim ostacima.
Info dan je organizovao EU Resurs Centar. Projekat EU resurs centar za civilno društvo u Srbiji podržava Delegacija Evropske unije, a sprovodi Beogradska otvorena škola zajedno sa partnerima: Novosadskom novinarskom školom, Užičkim centrom za prava deteta, ENECA-om, Mladim poljoprivrednicima Srbije, Sigurnim stazama i Novom planskom praksom.
